Saopštenje BCBP-a povodom masovnih ubistava i rastućeg nasilja u srpskom društvu

Prvu masovnu pucnjavu izvršio je maloletnik u jednoj osnovnoj školi u Beogradu, što je prvi incident te vrste u novijoj istoriji Srbije. Druga masovna pucnjava dogodila se u Mladenovcu kod Beograda, koju su predsednik i ministar unutrašnjih poslova okarakterisali kao teroristički akt.

Kao odgovor na oružano nasilje, predsednik i Vlada Srbije predložili su razne hitne mere. Prvi set mera uključivao je povećanje broja policajaca u školama i pooštravanje zakona o oružju: izmene Zakona o oružju i municiji i Krivičnog zakonika, šestomesečne i godišnje lekarske, psihijatrijske i psihološke preglede, kao i obavezni test na psihoaktivne supstance za lica kojima je dozvoljeno posedovanje oružja (uključujući i lovačko), revizija postojećih dozvola i dvogodišnji moratorijum na izdavanje novih dozvola za držanje i nošenje malokalibarskog oružja, javni poziv za dobrovoljnu predaju nelegalnog oružja, kao i pojačan nadzor i kontrola streljana. Predsednik je obećao da će Srbiju „potpuno razoružati” ambicioznim planom koji će značajno smanjiti, ako ne i eliminisati broj legalnog i nelegalnog vatrenog oružja.

Neki od kontroverznih predloga koji su se pojavili, ali su brzo odbijeni, bili su ponovno uvođenje smrtne kazne, kao i uvođenje vanrednog stanja. Vladini zvaničnici takođe su se zalagali za cenzuru interneta i društvenih mreža i ulazak u nečiji dom bez sudskog naloga. Najnovija i najkontroverznija mera bio je zahtev MUP-a svim školama u Srbiji da naprave spisak dece koja su „u opasnosti od izvršenja nasilja, bilo da su žrtve ili nasilnici, ili pokazuju asocijalno ponašanje”.

Puštanjem u javnost informacija i detalja iz policijske istrage koja je u toku, pričinjena je ozbiljna šteta, a predsednik je kritikovan zbog odavanja medicinske dokumentacije i drugih osetljivih ličnih podataka o maloletniku. Senzacionalističko izveštavanje državnih medija ohrabrilo je pojedince da imitiraju počinjene zločine, što je dodatno pogoršalo situaciju i traumatiziralo društvo. U danima nakon pucnjave bilo je na desetine policijskih intervencija širom Srbije na sprečavanju sličnih događaja. Pored toga, mnogi dečaci i devojčice privedeni su na policijsko ispitivanje zbog deljenja sadržaja na društvenim mrežama koji veličaju nasilje i počinioce. Najviše zabrinjava to što je državno tužilaštvo ćutalo o teškim kršenjima Ustava i zakona od strane predsednika, koji se mešao u policijsku istragu koja je u toku i obelodanjivao lične podatke počinilaca, a kvalifikacijom krivičnih dela uticao na rad pravosuđa.

Mišljenja smo da nove mere koje je predložila Vlada Srbije predstavljaju ishitreni, nedovoljno promišljeni i neutemeljeni odgovor na tragične događaje koji su se desili. Na osnovu prvih odgovora koji su gotovo isključivo represivni, čini se da bi autoritarna Vlada Srbije i predsednik mogli da traže proširenje ovlašćenja i uloge policije i obaveštajnih službi pod maskom unapređenja bezbednosti građana Srbije. Istraživanja iz drugih zemalja pokazuju da represivne mere, poput povećanja broja policajaca u školama i proširenja nadležnosti policije i obaveštajnih službi, neće rešiti osnovne uzroke vršnjačkog i drugih oblika nasilja u srpskom društvu. Srbija je jedna od vodećih evropskih zemalja po broju policajaca po glavi stanovnika, ali to nije dovelo do većeg osećaja lične bezbednosti kod građana.

Imajući u vidu sve navedeno, čvrsto verujemo da građanska prava i slobode ne treba ograničavati radi veće bezbednosti, te da se Vlada treba uzdržati od sprovođenja radikalnih političkih odluka. Verujemo da je pre svega neophodno obezbediti prostor i podršku onima koji su pogođeni tragedijom, a kasnije, kada se steknu uslovi i sve relevantne informacije budu dostupne, razgovarati o promenama politike kako bi se smanjio rizik od ponavljanja sličnih događaja u budućnosti.

Nakon svega što se dogodilo, građani su bili nezadovoljni reakcijama i merama vlasti. Građani su kritikovali političko rukovodstvo u Srbiji da ne pokazuje empatiju, humanost, solidarnost i odgovornost. Nasuprot željenom ponašanju, predsednik, kao i premijerka, koristili su uvredljiv jezik, neprihvatljiv ton i rečnik koji je bio lišen svakog saosećanja i želje da se što lakše oporavimo nakon ovih nasilnih događaja. Građani su bili revoltirani činjenicom da se nakon pucnjave ispred škole u ​​Beogradu nije pojavio nijedan zvaničnik, osim ministarke zdravlja. Štaviše, bilo je teško razumeti zašto je kolektivna tuga, odnosno dan žalosti, odložen za petak, dva dana nakon prve masovne pucnjave. Javnost je pre svega razbesnela činjenica da je političko rukovodstvo iskoristilo ove dve tragedije za političku polarizaciju i napad na neistomišljenike.

Nakon prošlonedeljnih masovnih pucnjava i kao odgovor na loš rad Vlade Srbije, 8. maja na desetine hiljada građana izašlo je na ulice Beograda i drugih većih gradova u znak protiv nasilja. Protestni zahtevi uključuju ostavke ključnih zvaničnika Vlade i svih članova regulatornog tela za medije, kao i zabranu rijaliti programa i tabloidnih medija koji rutinski krše novinarske kodekse promovišući nasilje i širenjem dezinformacija i lažnih vesti. Demonstranti su takođe tražili hitnu skupštinsku sednicu i raspravu o bezbednosti. U međuvremenu, mnogi roditelji tražili su povećanje broja psihologa i pedagoga u školama, zatim temeljne reforme obrazovnog sistema, kao i veća ulaganja u škole, a ne u policiju.

Neophodne mere

U narednim danima i mesecima od velike je važnosti da se pozabavimo svim osnovnim uzrocima nasilja, utvrdi odgovornost pojedinaca i institucija koje su uspele da spreče nasilne događaje, i što je najvažnije – da se okonča nekažnjivost za podstrekače i izvršioce nasilja u našem društvu.

Lokalno i međunarodno civilno društvo i organizacije za nadzor treba da budu na oprezu i da prate usvajanje i sprovođenje svih vladinih mera zbog potencijalnog ograničenja građanskih prava i sloboda i dalje koncentracije izvršne vlasti i zarobljavanja države. Međutim, prioritet je pružanje psihološke i druge podrške svoj traumatizovanoj deci, nastavnicima i zaposlenima u školi „Vladislav Ribnikar“, kao i roditeljima i porodicama poginulih u masakru kod Mladenovca. Veoma je važno vratiti osećaj sigurnosti preživelima i drugoj deci od koje se očekuje da se uskoro vrate u školu.

Apelujemo na srpske zvaničnike da ovu i buduće tragedije ne koriste za političku polarizaciju i napad na neistomišljenike.