Slobode pod pritiskom: Stručnjaci upozoravaju na širenje digitalnog nadzora

Na panelu su govorili aktivista i žrtva špijuniranja Nikola Ristić, Marta Pardavi, kopredsedavajuća Mađarskog helsinškog odbora, Rori Nolan, zamenik direktora programa Amnesti internešnala i Aleksa Tešić, novinar BIRN-a, dok je razgovor moderirao Predrag Petrović, istraživački direktor BCBP-a.

---

Od bezbednosti do nadzora

U uvodnom obraćanju, Petrović je istakao da je industrija špijunskih softvera postala višemilijarderski globalni biznis, a da države sve češće koriste invazivne tehnologije kako bi nadgledale građane.

„Odbrambena industrija vredi desetine milijardi dolara, a sektor špijunskih softvera sam premašuje deset milijardi. Kako se naši životi sve više sele na internet, a Srbija tone u autokratiju, pitanje je – da li smo zaista nemoćni ili postoje rešenja?“, rekao je Petrović.

Igor Bandović, direktor BCBP, najavio da ovaj događaj predstavlja jedan od prvih koraka u formiranju Mreže za digitalnu bezbednost civilnog društva, inicijative BCBP-a koja ima za cilj da ojača otpornost organizacija civilnog društva na digitalne pretnje u regionu.

---

Lično svedočanstvo o nadzoru i zastrašivanju

Aktivista Nikola Ristić podelio je potresno iskustvo otmice i pretnji od strane muškaraca koji su se predstavili kao pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA), nakon što je najavio protest protiv korupcije.

„Pokazali su mi značke BIA, ali nisu imali nikakav nalog ni dokumenta. Jedan je uperio pištolj u mene i rekao: ‘Znaš da možemo da ti upadnemo u stan noću i da te držimo na podu pod oružjem.’“

Kasnije je otkrio da mu je telefon bio zaražen špijunskim softverom.

„Još uvek nisam potpuno svestan da sam žrtva. Uzeli su mi telefon – srećom, bio je rezervni – i kasnije sam saznao da je bio zaražen“, rekao je Ristić, ističući koliko su aktivisti u Srbiji i dalje nezaštićeni.

---

Novinari pod prismotrom

Novinar Aleksa Tešić iz BIRN-a podsetio je na dugogodišnje veze Srbije sa izraelskom tehnologijom za nadzor, pozivajući se na dokumenta sa Vikiliksa i rasprave u Skupštini koje otkrivaju da su državne institucije i javna preduzeća nabavljala napredne alate za praćenje.

„Srbija ima kamere i softvere koji mogu da prate bilo koga. Imamo dokaze o nabavkama za institucije poput EPS-a. Te alate koriste i političari – jedni protiv drugih“, rekao je Tešić.

Iako je Srbija instalirala nadzorne kamere u mnogim gradovima, Tešić je naveo da i dalje nije jasno da li je zemlja zaista regionalni lider u digitalnom nadzoru, kako vlast tvrdi.

---

Mađarsko iskustvo: efekat straha i pravne rupe

Povlačeći paralelu sa Mađarskom, Marta Pardavi opisala je kako su nadzor i kampanje blaćenja postali oružje vlasti protiv civilnog društva.

„Kada je otkriveno da mađarska vlada koristi Pegaz, tvrdili su da je sve bilo legalno i da građani nisu mete – što se pokazalo kao netačno“, rekla je Pardavi.

Upozorila je da je „efekat hlađenja“ – stalni strah i autocenzura – postao najefikasnije oruđe vlasti.

„Kada slušam ovakve rasprave u Srbiji, plašim se da je upravo to ono što bi moglo da vas čeka“, dodala je.

I pored pravnih borbi i pritisaka iz Evropske unije, napredak je, kaže, minimalan:
„Svest i zagovaranje su porasli, ali promene u zakonodavnom okviru nisu ni na vidiku.“

---

Globalna kriza nadzora

Prema rečima Ruairija Nolana iz Amnesti internešnala, zloupotreba alata za nadzor nije ograničena samo na autoritarne države.

„Nalazimo se usred globalne krize nadzora – jednog od najvećih izazova za ljudska prava našeg vremena“, rekao je Nolan.

Vlade, dodaje on, često opravdavaju upotrebu špijunskih softvera borbom protiv terorizma, ali se u praksi oni koriste protiv građana, novinara i političkih protivnika.

„Čak i u državama sa snažnom vladavinom prava, poput Španije, videli smo da je špijunski softver korišćen protiv katalonskih političara. Broj žrtava može biti mali, ali posledice po slobodu govora su ogromne.“

Istakao je da zakoni ne prate tehnološki razvoj:
„U Srbiji se zaplena telefona ne smatra invazivnom, ali pristup svim podacima sa njega jeste ekstremno narušavanje privatnosti. Zakon mora to da prepozna.“

Nolan je zaključio da su nacionalne regulative moguće, ali da međunarodni nadzor koči nedostatak političke volje.

„Vlade se pozivaju na nacionalnu bezbednost kao izgovor za sve. Na civilnom društvu je da se izbori za mehanizme zaštite.“

---

Sledeći koraci: jačanje otpornosti

Diskusija je završena pozivima na strožu međunarodnu kontrolu izvoza špijunskih tehnologija, veću odgovornost privatnih kompanija i podršku žrtvama nadzora.

„Mnoge firme se hvale politikama zaštite ljudskih prava, a njihovi proizvodi se opet koriste za njihovo kršenje“, upozorio je Ristić. „Ova industrija mora biti regulisana.“

Mreža za digitalnu bezbednost civilnog društva, pokrenuta ovim događajem, upravo ima cilj da odgovori na te izazove – da pomogne novinarima, aktivistima i organizacijama civilnog društva da ojačaju svoju digitalnu otpornost, razmene iskustva i zajednički se zalažu za demokratski nadzor nad tehnologijama praćenja.