Cilj ovog projekta jeste u stvaranju jedinstvene baze podataka o akterima sektora bezbednosti u Srbiji.

Izradom „Mape rizika" trebalo bi da budu stvorene početne pretpostavke za dalja istraživanja pojavnih oblika, tokova i posledica korupcije u sektoru bezbednosti Srbije. Ovim projektom Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) namerava da analizira, objasni i javnosti prikaže mapu glavnih rizika od pojave korupcije u vojsci, policiji i službama bezbednosti Srbije. Dobijeni nalazi će predstavljati osnovu za aktivnije uključenje ostalih organizacija civilnog društva, medija i građana u borbi protiv korupcije u sektoru bezbednosti.

Ugovor iz Lisabona je predvideo stvaranje posebnog koordina-cionog tela - Stalnog komiteta za unutrašnju bezbednost, u okviru Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove radi promocije i jačanja operativne saradnje država članica u oblasti unutrašnje bezbednosti. Odlukom Saveta utvrđene su nadležnosti komiteta, a zatim i aktivnosti u narednih osamnaest meseci. Dileme su problemi kontrole rada komiteta, kao i mogućnost dupliranja kapaciteta za koordinaciju aktivnosti država članica u jačanju unutrašnje bezbednosti EU.

Dosadašnja istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) potvrdila su da osiguravajuća društva značajno utiču na opšte karakteristike privatnog sektora bezbednosti.

Analizom nekolicine informatora o radu aktera sektora bezbednosti, Centar je nastojao da pruži svoj doprinos promociji prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Ko je glavni objekat bezbednosti u Srbiji - država ili građani, koju cenu smo spremni da platimo za uvećanje bezbednosti, koje su to glavne pretnje po bezbednost i kako Srbija može odgovoriti na njih neka su od pitanja o kojima smo diskutovali u toku radionice na temu politike nacionalne bezbednosti u Srbiji, koju je BCBP organizovao uz podršku Evropske komisije. Kroz rad četiri fokus grupe u kojima su bili zastupljeni predstavnici OCD, državnih ...

Punih sedamnaest godina nakon ukidanja Zakona o društvenoj zamozaštiti, te deset godina nakon demokratske transformacije, kao i osam godina nakon neuspelog usvajanja Nacrta zakona o fizičko-tehničkom obezbeđivanju, država Srbija ima šansu da normativno uredi privatni sektor bezbednosti.