Cena vraćanja obaveznog vojnog roka, nejasnoće oko modela služenja vojnog roka, nedoslednost u odnosu na nacrte strateških dokumenata i odliv profesionalaca iz Vojske teme su analize istraživačice BCBP Marije Ignjatijević.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) izdvaja oko 3 miliona evra godišnje za finansiranje Kriminalističko–policijske akademije (KPA), ali mali broj diplomaca bude zaposlen u policiji. Analiza se bavi pitanjem koliko je svrsishodno izdvajati sredstva za finansiranje KPA kada MUP ne zapošljava na njoj školovan kadar.

Projekat predstavlja analizu nezavisnih državnih institucija kao aktera sektora bezbednosti i nudi pregled njihovog rada.

Član prve generacije stažista Nikola Živković posetio je Beogradski centar za bezbednosnu politiku 18. jula 2016. godine. Kakvo je bilo njegovo iskustvo i koliko mu je značilo u izgradnji karijere ispričao je stažistkinji XIX generacije Lidiji Radulović.

Koliko su stranke u predizbornom periodu zauzele stav prema pitanjima iz poglavlja 23 i 24 i poštovale vladavinu prava bila je tema sedmog CHATvrtka.

Istraživač BCBP Saša Đorđević analizira ulogu i značaj civilnog društva Srbije u borbi protiv korupcije u policiji. Saznajte koje se sve OCD bave borbom protiv korupcije, kako i koliko one doprinose, do koje mere sarađuju sa MUP-om, policijskim sindikatima, kao i istraživačkim novinarima.

Sve veća ekonomska, bezbednosna, politička, kulturna i informatička međuzavisnost, koju je donela globalizacija, kao i okončanje Hladnog rata, pod čijim okriljem je održavana stabilnost jednog broja država, otvorili su na nov način brojna pitanja. Kakav je odnos globalizacije i države? Da li globalizacija potpomaže izgradnju ili razgradnji države? Koji su međunarodni mehanizmi na raspolaganju za podržavanje izgradnje novih država i koliko su oni legalni i legitimni?

Potrebno je zastati i zapitati se koliko stvarno znamo o Uniji, o preispitivanjima dvadesetsedmorice, o njihovim unutrašnjim problemima, o tome kako Brisel sagledava i doživljava Balkan.

Građani se najbezbednije osećaju u svojoj kući (84,5%), zatim u svom mestu (77,9%) i na posletku fizički bezbedno se oseća dve trećine građana i građanki Srbije (75,3%).