Saradnik BCBP Bogoljub Milosavljević u novoj publikaciji objasnio je pravnu (ne)uređenost nadležnosti i ovlašćenja vojne policije u Republici Srbiji, posebno u odnosu prema civilima – građanima koji nisu pripadnici Vojske Srbije ili lica zaposlena u Ministarstvu odbrane.

Ustavna načela sistema bezbednosti i načini na koje treba unaprediti ustavni okvir sistema bezbednosti tema su najnovije publikacije BCBP.

Poslednjih decenija organizacije civilnog društva postale su jedan od aktera u sektoru bezbednosti. To govorimo stoga što dobro upravljanje sektorom bezbednosti ne podrazumeva samo efektivno ostvarivanje ekonomskih, političkih i administrativnih nadležnosti države, već zahteva i to da se u nadzor nad institucijama države uključe i nedržavni akteri.

Formiranjem Saveta za nacionalnu bezbednost druga Vlada Vojislava Koštunice pokušala je da nadomesti ustavne manjkavosti. Ustav Srbije (2006) propustio je da reguliše postojanje ovog tela. Samim tim, propušteno je i to da se Ustavom ustroji i sistem bezbednosti u Srbiji. Nadležnosti koje Savet ima svakako govore u prilog tome da njihovo postojanje mora biti regulisano najvišim pravnim aktom.

Reforma sistema odbrane podrazumeva ustavne, zakonske i organizacione promene. Sveukupnošću tih promena, na bazi nacionalne strategije, definiše se organizaciona struktura i utvrđuju se odnosi i nadležnosti u sistemu odbrane u sklopu jedinstvenog funkcionisanja sektora bezbednosti države.

Ugovor iz Lisabona je predvideo stvaranje posebnog koordina-cionog tela - Stalnog komiteta za unutrašnju bezbednost, u okviru Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove radi promocije i jačanja operativne saradnje država članica u oblasti unutrašnje bezbednosti. Odlukom Saveta utvrđene su nadležnosti komiteta, a zatim i aktivnosti u narednih osamnaest meseci. Dileme su problemi kontrole rada komiteta, kao i mogućnost dupliranja kapaciteta za koordinaciju aktivnosti država članica u jačanju unutrašnje bezbednosti EU.

„Sl. glasnik RS", br. 51/2009