Od momenta kada je prva „borbena grupa" (eng. battlegroup) postala operativna, politički lideri EU ponavljaju da je sada red da jedna robusnija Evropa, u situacijama gde je ugrožena (regionalna) stabilnost i gde su prisutna masovna kršenja ljudskih prava, bude spremna da vojno interveniše i prisili zaraćene strane na prekid neprijateljstava.

Potpisnice Povelje su postale zemlje koje se, osim pripadnosti jedinstvenom geografskom regionu Zapadnog Balkana, u svemu drugom razlikuju. Očigledna je razlika u stepenu razvoja demokratskog društva, stepenu demokratskih promena i uslova u kojima se one izvode, nivoima reformi pravnog, političkog, ekonomskog sistema, sistema odbrane i ljudskih prava.

Dva entiteta koja su to učinila, Kosovo i Abhazija, multietničke su zajednice sa autoritarnim i konfliktnim nasleđem, izvor nestabilnosti u sopstvenom regionu i najzad, mesta na kome se ogledaju interesi velikih sila. Dakle, sve što se dešava na Kosovu, indikativno je za Abhaziju i obratno. Kako na Kosovu, tako i u Abhaziji, međuetnički konflikt posledica je kršenja ljudskih prava i gušenja autonomije.

Praksa je pokazala da su fundamentalni problemi služenja vojnog roka u civilnoj službi, pre svega, zloupotreba prava na prigovor savesti, zatim, nejednakost u pogledu prava, dužnosti, obaveza između vojnika koji služe vojni rok u civilnoj službi i vojnika koji vojni rok služe u Vojsci Srbije, sa oružjem ili bez njega i najzad, neobučenost vojnika koji služe vojni rok u civilnoj službi za radnje koje su od značaja za odbranu zemlje.

Okosnicu SEKO za sektor vladavine prava čine tri organizacije civilnog društva: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centаr za ljudska prаvа i Grupа 484.

Analizom nekolicine informatora o radu aktera sektora bezbednosti, Centar je nastojao da pruži svoj doprinos promociji prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.