Odgovore na pitanja o sadržaju i ciljevima obuke rezervnog sastava vojske i ko može da očekuje poziv na osnovu analize pravnog okvira i zvaničnih saopštenja dale su istraživačica BCBP Katarina Đokić i stažistkinja Marina Radovanović.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku je 26. jula 2017. godine dobio projekat na osnovu konkursa Agencije za borbu protiv korupcije za dodelu finansijskih sredstava OCD za realizaciju projekata alternativnog izveštavanja o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23.

U ovom dokumentu prof. dr Bogoljub Milosavljević iznosi predloge pravnih rešenja čijim bi usvajanjem došlo do normativnog unapređenja obaveštajno-bezbednosnog sistema Republike Srbije.

U ovoj studiji , autor Bogoljub Milosavljević pruža sveobuhvatan pregled pravnog okvira kojim se uređuje bezbednosno-obaveštajni sistem Srbije, ukazuje na nedostatke pravnog okvira i nudi preporuke za njihovo otklanjanje.

U ovom tekstu, prof. dr Bogoljub Milosavljević daje analitički prikaz pravnog okvira koji uređuje način na koji civilni i vojni bezbednosni organi Republike Srbije primenjuju posebne postupke i mere za tajno prikupljanje podataka, kao i nadzor nad primenom pomenutih mera. Jedan od glavnih ciljeva ove publikacije jeste da ukaže na obuhvat, kvalitet i nedostatke pravnog okvira, prvenstveno sa aspekta zaštite individualnih prava.

Srpski zakoni ne regulišu u dovoljnoj meri prepravljeno i ručno pravljeno oružje, pa istraživač BCBP Marko Milošević nakon prvog empirijskog istraživanja na ovu temu daje uvid u postojeću regulaciju i preporuke za unapređenje pravnog okvira.

U okviru projekta Pravnog savetovališta advokat Đorđe Dozet, potpredsednik Upravnog odbora Centra za civilno-vojne odnose Milorad Timotić i asistent na projektu Jelena Unijat posetili su Niš (16. aprila) i Kraljevo (17. aprila). Zahvaljujući trudu partnerskih nevladinih organizacija, Odbora za građanske inicijative iz Niša i LINGVA Centra iz Kraljeva, uspešno su organizovane su tribine pod nazivom „Besplatno pravno savetovalište u vašem gradu“. Plan rada je bio takav, da nakon uvodnih ...

Potpisnice Povelje su postale zemlje koje se, osim pripadnosti jedinstvenom geografskom regionu Zapadnog Balkana, u svemu drugom razlikuju. Očigledna je razlika u stepenu razvoja demokratskog društva, stepenu demokratskih promena i uslova u kojima se one izvode, nivoima reformi pravnog, političkog, ekonomskog sistema, sistema odbrane i ljudskih prava.