EU

Svaka država koja želi da pristupi Evropskoj uniji mora se priključiti evropskoj zoni slobode, bezbednosti i pravde. Pomalo propagandno osmišljen naziv za koordinaciju politike unutrašnje bezbednosti među državama EU ne treba da zavarava. Nije reč o tome da je EU idealna zona slobode, bezbednosti i pravde, već o tome da je EU zona u kojoj su pretnje po slobodu, bezbednost i pravdu postale zajednicke i nedeljive.

Cilj Rečnika je da na jednom mestu popiše i objasni 120 ključnih pojmova iz oblasti evropske bezbednosti.

Evropski nalog za hapšenje (EAW) nastao je 2002. godine usled napora država članica Evropske unije (EU) da uproste i ubrzaju procedure izručenja. U tekstu predstavljamo „revoluciju u ekstradiciji" kroz odgovore na deset pitanja.

Znanje za novu generaciju donosilaca odluka u procesu bezbednosnih integracija

snovno pitanje oko koga se vodi diskusija je da li će pristupanje Turske dovesti do "uvoza" kriza i konflikata u EU ili će, pak, dovesti do "izvoza" evropske zone mira i stabilnosti u Tursku i šire, na Bliski istok i Srednju Aziju.

EU bi trebalo da "plati" nužnu cenu rehabilitacije globalnog partnerstva sa SAD, odnosno cenu "ubiranja tantijema" koje im takvo partnerstvo donosi u procesu globalizacije.

Teroristički napadi koji su se tada dogodili pokrenuli su čitav niz događaja: rat u Avganistanu, rat u Iraku, terorističke napade u Madridu, Londonu i Egiptu, kao i pojačavanje terorističkih aktivnosti u Rusiji.

Od momenta kada je prva „borbena grupa" (eng. battlegroup) postala operativna, politički lideri EU ponavljaju da je sada red da jedna robusnija Evropa, u situacijama gde je ugrožena (regionalna) stabilnost i gde su prisutna masovna kršenja ljudskih prava, bude spremna da vojno interveniše i prisili zaraćene strane na prekid neprijateljstava.

O francuskoj politici odbrane posle 2008. godine