Upravljanje pandemijom – nepoštovanje zakona, hrabrost lekara i konfuzija među građanima

Tokom diskusije je istaknuto da je zbog lošeg stanja u zdravstvenom sistemu, nedovoljno specijalizovanih lekara i manjka zdravstvene opreme, kao i loše reakcije nadležnih, naša zemlja u samom vrhu onih kod kojih se broj umrlih višestruko povećao u odnosu na desetogodišnji prosek. Važeći zakoni se nisu, niti se i dalje poštuju, vanredno stanje je zloupotrebljavano, te se pandemijom nije upravljalo sistemski.

„Pandemiju smo dočekali sa zdravstvenim sistemom veoma niskih kapaciteta – infrastruktura, broj bolničkih kreveta i oprema su nedovoljni i zastareli, broj zaposlenih je nedovoljan. Ministrastvo zdravlja nije dobro iskoordiniralo, preraspodelilo i organizovalo ni te oskudne kapacitete. Lekare tek čeka opterećenje, zbog post kovid posledica/simptoma i svih pacijenata koji nisu uspeli da dobiju adekvatnu negu tokom pandemije“, istakao je Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Analiza koju su uradili BCBP i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije je pokazala manjkavosti u okviru prvanog aspekta upravljanja pandemijom. U praksi smo imali situaciju da pandemojom upravljaju organi koji za to nemaju nadležnost, dok je rad institucija koji su zakonom nadležne za delovanji u kriznim situacijama poput ove marginalizovan.

„Krizni štab nije formalno obrazovan do oktobra 2020, odlukom Vlade – njegov rad do tada nije bio legalan. Republička komisija je stalno telo sastavljeno od stručnjaka, koje ima nadležnost za upravljanje pandemijom, dok je Krizni štab ad hoc telo. Dualizam formi podrazumeva preklapanje nadležnosti, kada jedan ad hoc organ kao sto je Krizni štab „krade“ nadležnost od zakonom predviđenog tela – Republičke stručne komisije“, istakla je Milja Dimitrijević iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Tokom okruglog stoja je naglašeno da je nepoštovanje pravnog okvira koje definiše postupanje institucija tokom pandemije dovelo do toga da glas struke bude marginalizovan, a građani zbunjeni i prepušteni sami sebi.

„Uloga Republičke stručne komisije je marginalizovana i potisnuta u korist vladinog Kriznog štaba, iako zakon jasno propisuje da je upravo ona nadležna za upravljanje pandemijom. To je značilo marginalizovanje glasa struke. Građani su ostavljeni na cedilu još pre početka pandemije, nismo je dočekali pripremljeni i nastao je organizacioni haos, sistem je bio u kolapsu. Samo zahvaljujući izvanrednim naporima zdravstvenih radnika nije došlo do potpunog haosa,“ istakao je epidemiolog Zoran Radovanović.

Komunikacija o samom toku pandemije nije bila na zadovoljavajućem nivou – slale su se dvostruke poruke – od širenja panike do proglašavanja pobede nad pandemijom, što je doprinosilo opravdavanju daljeg zarobljavanja države. To je izazvalo konfuziju kod građana koju su obeležili strah, strepnja i opšta nesigurnost, pa čak i nevericu da virus i pandemija uopšte postoje.

„Iako je taj procenat značajno niži nego u prethodnim istraživanjima, čak petina građana Srbije i dalje ne veruje u postojanje pandemije. Jedan od razloga za to jesu i kontradiktorni narativi koji su pratili borbu sa pandemijom“, istakao je viši istraživač BCBP Srđan Hercigonja.

Analiza narativa o pandemiji koju je BCBP predstavio tokom okruglog stola pokazala je da je u Srbiji postojao narativ o ratu na početku pandemije, koji je zamenila tišina i ćutanje od druge polovine 2021. godine. Istaknuto je da je upravo narativ o ratu omogućio predsedniku Republike ili predsednici Vlade da donose i saopštavaju najbitnije odluke u vezi sa ovim „ratom“, dok su se stručnjaci i eksperti postavili na margine u procesu odlučivanja.

Pogledajte diskusiju u celosti.

Događaj je organizovan u okviru projekta „Upravljanje pandemijom – naučene lekcije za sigurniju budućnost”, koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena”, uz finansijsku podršku Evropske unije. Organizaciju događaja finansijski je podržala i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED). Sadržaj nužno ne odražava stavove donatora ni Beogradske otvorene škole, i za njega je isključivo odgovoran Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije. Evropska Unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.