Francuska i evropske integracije Zapadnog Balkana: Suzdržani Pariz i razočarani region

„Ovo je pravi trenutak za raspravu o ulozi Francuske na Zapadnom Balkanu. U poslednje vreme bilo je puno novih dešavanja, a možda najvažnija je inicijativa koju je pokrenula Francuska u vezi sa novom pristupnom metodologijom“, istakao je direktor BCBP Igor Bandović otvarajući događaj.

U svom pozdravnom govoru, njegova ekselencija Žan-Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji, rekao je da Francuska podržava evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.

„Nameravamo da ispunimo obećanje da ćemo prihvatiti Balkan u EU, ali mora da postoji iskrena volja zemalja kandidata da ispune sve neophodne uslove“, istakao je ambasador.

Događaj je organizovan u dve sesije. Tema prve bila je francuski pogled na mesto Zapadnog Balkana u EU. Drugi panel pružio je regionalni pogled na ulogu Francuske na evropskom putu Zapadnog Balkana.

 

Francuska perspektiva – ima li mesta za Zapadni Balkan u Evropskoj uniji?

Učesnici prvog panela složili su se da donosioci odluka u Francuskoj pogrešno veruju da bi podrška procesu pristupanja Zapadnog Balkana podstakla neodobravanje javnosti i reakciju desničarskih partija. Panelisti smatraju da je vreme da Pariz zauzme hrabriji pristup umesto što održava status kvo i nastavlja da kruni kredibilitet u regionu.

Srđan Cvijić, viši analitičar javnih politika Fondacije za otvoreno društvo, predstavio je rezultate istraživanja francuskog javnog mnjenja o članstvu Zapadnog Balkana u EU. Prema rezultatima ovog istraživanja, iako se većina francuskih građana načelno ne podržava proširenje Unije, vrlo mali deo javnosti ima izrazito negativan stav prema integraciji država Zapadnog Balkana.

 „Francuska javnost se protivi pristupanju Zapadnog Balkana ne toliko zbog negativnih stavova o regionu, koliko o EU uopšte“, istakao je Cvijić.

On smatra da podrška procesu pridruživanja država Zapadnog Balkana ne bi negativno uticala na Makronove šanse za pobedu na izborima, ali da bi bilo iznenađenje da u finišu kampanje dođe do promene njegovih stavova o proširenju.

Sebastijen Grikur, direktor Balkanske opservatorije za Fondaciju Žan Žore, tvrdi da je za razumevanje ovog pitanja neophodno poznavati kontekst nacionalne politike u Francuskoj.

„Da bi osigurali glasove desnice, centristički političari poput Makrona nisu voljni da otvore temu daljeg proširenja EU“, rekao je Grikur.

Podsetio je da je Makron još 2018. godine tvrdio da je proces proširenja ubio Evropu i da je pokušao da zaustavi nacionalnu raspravu o proširenju EU pre nego što Unija prođe kroz proces unutrašnjih reformi.

Luik Tregur, doktor političkih nauka i stručnjak za Balkan, tvrdi da u francuskom kontekstu ima smisla biti istovremeno i za EU i protiv proširenja. Međutim, on smatra da donosioce odluka koji su zabrinuti za stabilnost EU treba podsetiti da se ništa dramatično nije dogodilo kada je Hrvatska ušla u EU 2013. godine i da bi se ista situacija ponovila i sa ostatkom Balkana.

„Kandidati danas plaćaju za Bugarsku ili Mađarsku, jer kada postanete član, možete da radite bilo šta. Moramo da ohrabrimo kandidate, a ne da ih obeshrabrimo“, istakao je Tregur.

Tregur veruje da Makron ne bi izgubio nijedan glas ako bi Francuska podržala otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ali da zbog straha od uspona francuske desnice to ne želi da učini. Zbog toga je francuski predsednik insistirao na primeni nove metodologije kao kompromisno rešenje koje bi mu dalo na vremenu.

Regionalna perspektiva – može li Francuska da postane saveznik na evropskom putu Zapadnog Balkana?

Kada je reč o mogućnosti da Pariz prihvati proaktivniji pristup u vezi sa članstvom zemalja Zapadnog Balkana, panelisti iz regiona su izrazili pesimistične stavove. Složili su se da postoji potreba za radikalnim zaokretom u pristupu EU i da se na integraciju država Zapadnog Balkana mora gledati kao na kontinentalno zaokruživanje, a ne kao na proces proširenja Unije.

Zoran Nečev, šef Centra za evropske integracije Instituta za demokratiju „Societas Civilis“ iz Skoplja rekao je da je poverenje od suštinske važnosti i da želi da veruje u posvećenost francuske vlade procesu proširenja. Međutim, podsetio je da nije bilo snažnog podsticaja Francuske ka započinjanju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Dodao je da iako načelno postoje samo izjave u vezi sa posvećenošću Francuske tome da Zapadni Balkan postane deo EU, zvanični Pariz ne čine ništa da se promeni status kvo.

 „Ako Severna Makedonija, kao najbolji učenik u regionu nije otvorila pristupne pregovore nakon rešavanja problema koji je imala sa Grčkom, gubi se kredibilitet francuske vlade“, rekao je Nečev.

Sa ovim se složila Alba Cela, izvršna direktorka i šefica evropskog programa na Albanskom institutu za međunarodne studije.

„U Albaniji se Francuska smatra jednim od glavnih protivnika otvaranju pregovora o pridruživanju, dok Pariz ne radi ništa kako bi doprineo reformama“, naglasila je Cela i dodala da će proširenje pomoći produbljivanju Unije i jačanju institucija.

Ona je istakla da je dominantna percepcija u Albaniji da su Francuska i Holandija glavni zagovornici protiv daljih koraka Albanije u pristupanju Uniji. Ipak, osvrnula se na razliku u njihovom pristupu – dok se Holandija angažuje kroz projekte i podršku procesu razvoja demokratskih kapaciteta zemlje, Francuska ima pasivan pristup problemu.

Njeno mišljenje deli Jovana Marović, izvršna direktorka Mreže Politikon iz Podgorice.

„Ono što je potrebno Zapadnom Balkanu jeste otvorenija komunikacija i podrška reformama na terenu, posebno u slučaju Crne Gore. Nema razloga da se Crna Gora ne pomeri sa statusa kvo, jer je postignut makar neki napredak u poglavljima, a promena režima poslala je važan impuls za demokratizaciju regiona.“

Marović je rekla da je poruka poslata Albaniji i Severnoj Makedoniji tokom prošle godine u stvari bila poruka za ceo Zapadni Balkan. Ona ne očekuje značajnija dešavanja u EU koja se odnose na proširenje u narednom periodu. Kada imamo u vidu zakazane izbore u Francuskoj, teško je verovati da će proširenje biti prioritet tokom francuskog predsedavanja, navela je Marović.

Slične zaključke imao je i istraživač BCBP Vuk Vuksanović.

„Francuska neće napraviti veliki pomak kada je reč o pristupanju država Zapadnog Balkana EU, jer Pariz nije zainteresovan da bude kontinirano prisutan u regionu. Francuska je više fokusirana na bilateralne odnose sa određenim zemljama nego na širi regionalni pristup Zapadnom Balkanu“, istakao je Vuksanović.

Istraživač BCBP je dodao da intenzivirani diplomatski odnosi Vučića i Makrona pokazuju da je Srbija prihvatila Francusku kao glavnog partnera u EU jer je srpska vlada izgubila podršku Berlina.

„Beograd želi da iskoristi podršku Pariza kao zapadnog aduta u dijalogu sa Kosovom“, zaključio je Vuksanović.