Linije uticaja: Uloga EU na Zapadnom Balkanu i u Istočnom partnerstvu

Konferencija je okupila istraživače, donosioce odluka i predstavnike civilnog društva kako bi predstavili ključne nalaze o tome kako unutrašnje dinamike u Evropskoj uniji, politika proširenja i spoljni uticaji oblikuju procese na Zapadnom Balkanu i u regionu Istočnog partnerstva.

Konferenciju je otvorio prof. dr Filip Ejdus (FPN), istakavši da se Srbija nalazi na raskrsnici između „produbljivanja autoritarizma i puta ka evropskim integracijama“. Upozorio je na rastuće pritiske na akademsku zajednicu – uključujući nadzor, smanjenje plata i ograničavanje sloboda – ukazujući da je reč o širem izazovu za demokratiju, vladavinu prava i akademske slobode.

Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora BCBP-a, poručio je da se „demokratija ne može uvoziti“. Naglasio je da civilno društvo – posebno mladi i studenti – preuzimaju odgovornosti koje su institucije napustile pod autoritarnim režimom. „Baklju demokratije, koju su ugušili represija i propaganda, danas nose građani“, zaključio je.

U uvodnom obraćanju, Emanuel Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ukazao je na novu hitnost proširenja EU u kontekstu međunarodnih bezbednosnih izazova. „Znamo da moramo da delujemo brzo i da jačamo zajednički evropski interes.“ Ipak, podvukao je da proces ostaje zasnovan na zaslugama: „Proširenje, bez obzira na hitnost, ostaje proces koji se temelji na ispunjavanju kriterijuma, jer želimo Uniju sposobnu da odgovori na izazove.“

Panel I: Izazovi za Evropu – Proširenje u doba demokratske erozije i geopolitičkih pritisaka

Prvi panel, koji je moderirao Srđan Cvijić, fokusirao se na to kako EU odgovara na demokratska nazadovanja u zemljama kandidatima i sve izraženije geopolitičke tenzije.

Učesnici panela bili su:

• Steven Blockmans (Centar za evropske političke studije),

• Jelena Pejić Nikić (BCBP),

• Šota Kakabadze (Gruzijski institut za politiku),

• Gresa Hasa (Univerzitet u Gracu).

Kroz primere Srbije, Albanije i Gruzije, panelisti su osvetlili kontradikcije i izazove u procesu proširenja, ali i moguće pravce delovanja.

 

Panel II: EU u doba geopolitike – Moć, strategija i uticaj

Drugi panel, koji je moderirao Filip Ejdus, bavio se širim strateškim okvirom u kome se odvija proces proširenja EU i oblikuje njen spoljni uticaj.

Panelisti su bili:

• Nikolaos Cifakis i Panajota Manoli (Univerzitet Peloponez),

• Aleksandra Bikova (Bečki institut za međunarodne ekonomske studije),

• Bjorn Fegrsten (Švedski institut za međunarodne odnose),

• Strahinja Subotić (Centar za evropske politike & InvigoratEU projekat).

Diskusija je ukazala na potrebu da EU svoj uticaj u susedstvu gradi ne samo kroz političku retoriku, već i kroz doslednu primenu uslova, stratešku jasnoću i investiranje u demokratsku otpornost i upravljanje.

Zaključne poruke i radionica

Dr Milica Delević, direktorka za upravljanje i politička pitanja u EBRD-u, zatvorila je konferenciju osvrnuvši se na promene u logici proširenja EU. „Od 2022. ponovo se podsećamo šta je suština proširenja. Proširenje na Zapadni Balkan je put ka pomirenju, dok se u Istočnom partnerstvu radi o zajedničkoj bezbednosti.“

Sledećeg dana, BCBP je organizovao radionicu sa REUNIR timom. Tokom dana, učesnici su diskutovali o scenarijima razvoja regiona, analizirali različite slike budućnosti i osvrnuli se na potencijalne „buduće istorije“ koje mogu oblikovati Zapadni Balkan. Radionica je završena razmenom ideja i neformalnim umrežavanjem tokom zajedničkog ručka.