Posledice rusko-ukrajinskog rata: kontinuirani rat ili zastrašujući mir

Mihailo Samuš, zamenik direktora Centra za studije vojske, konverzije i razoružanja i direktor Mreže za istraživanje nove geopolitike (Kijev) je na samom početku izrazio zabrinutost zbog jednog od ciljeva ruske agresije, a to je „denacifikacija“. Za njega lično, ali i za mnoge Ukrajince, ovaj cilj znači genocid. Teško je razumeti zašto je ruski predsednik Putin uopšte odlučio da izvrši invaziju na Ukrajinu. Prema rečima gospodina Samuša, Rusi nisu postavili nikakve strateške ciljeve u samoj Ukrajini, iako su se trudili da ostvare bar neki cilj pre parade na Dan pobede u Moskvi 9. maja. Podsetio je prisutne da Rusija nije okupirala nijedan veliki grad (osim Hersona); umesto toga, glavni cilj ruskih snaga je da dobiju neku teritoriju u Luganskoj oblasti u takozvanoj „Narodnoj Republici Lugansku“. Gospodin Samuš je podvukao da je finansijska i vojna pomoć zapadnih zemalja u ovom trenutku od velike pomoći Ukrajini. On očekuje da će se borbe intenzivirati, kao i da će uslediti još kontraofanziva ukrajinske vojske. Osim toga, gospodin Samuš je rekao da ukrajinska privreda za sada funkcioniše normalno, ali je neophodno da se Ukrajina pripremi za ekonomske teškoće i posleratnu obnovu.

Maksim Samorukov, saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir (Moskva) izneo je svoje stavove o ambicijama Kremlja. Za njega je želja Kremlja bila da preokrene poraz iz Hladnog rata i da napravi novi globalni poredak koji bi bio korisniji za Rusiju. “Međutim, dešava se suprotno – Rusija je u procesu gubitka statusa velike sile, a sve što nije izgubila tokom raspada Sovjetskog Saveza, Rusija gubi sada”, istakao je Samorukov. Kao geopolitičku posledicu ruske agresije gospodin Samorukov vidi jačanje Evropske unije i kraj specijalnih odnosa Rusije sa Nemačkom. Privilegovani energetski status koji je Rusija imala sa Evropom će se raspasti. NATO je isplivao kao veoma relevantan bezbednosni akter u Evropi, jer je sada jasno da nove zemlje (posebno Finska i Švedska) žele da se pridruže Alijansi. Ruske nade u pomoć Kine još se nisu ostvarile, dok je, u ovom trenutku, veoma teško zamisliti dugotrajni mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine dok je Vladimir Putin na vlasti.

Iskra Kirova iz briselskog Evropskog instituta Fondacije za otvoreno društvo istakla je da je rat razotkrio strateške greške Evrope u odnosu na Rusiju. “Nema više prostora za pragmatične odnose između EU i Rusije. Imperijalistička i revizionistička priroda ruskog rukovodstva pokazala se invazijom na Ukrajinu. Inicijativa za saradnju koju je predvodila Nemačka pod nazivom „promena kroz trgovinu“ izgledala je kao iluzija”, naglasila je Kirova. Podsetila je i na veliku zavisnost EU od ruskog prirodnog gasa i nafte, jer se uvoz nastavlja u mnoge zemlje EU uprkos ratu, a kao posledica toga i dalje pristižu uplate Rusiji iz nekih prestonica EU. Kirova smatra da je još jedna strateška greška Brisela bilo umirenje Putina, koje je ruskom predsedniku omogućilo da u prošlosti deluje nekažnjeno. “EU će se promeniti kao rezultat tekućeg rata u Ukrajini, verovatno produbljivanjem nivoa integracije. Konačno, sada je jasno da će se promeniti i politika proširenja EU, pre svega, i to najviše sa kandidaturom Ukrajine za članstvo u EU”, naglasila je Kirova.

Igor Fedik, šef balkanske sekcije Centra za studije vojske, konverzije i razoružanja (Kijev) rekao je da će se geopolitičke promene na Balkanu desiti uprkos onome što bi bio rezultat rata u Ukrajini, dok će ove promene biti najveće upravo u onim zemljama u kojima Rusija je imao veliki uticaj. Srbija će biti pogođena ovim geopolitičkim promenama jer je srpsko rukovodstvo u prošlosti dozvolilo prisustvo ruskog uticaja. Kao primer, gospodin Fedik je podsetio na pozitivno glasanje Srbije na glasanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o osudi ruske agresije na Ukrajinu. Predsednik Vučić će morati da se opredeli – sada će morati da se odluči u vezi sa stavom Srbije prema Rusiji. Potencijalni problem za Srbiju gospodin Fedik vidi u energetskom sektoru, s obzirom na činjenicu da Srbija u velikoj meri zavisi od ruskog gasa i nafte. Očekuje se da će se vojna saradnja Srbije i Rusije smanjiti, jer se vojna oprema Rusije, sada prevashodno koristi u Ukrajini. Kao posledica ruske agresije, došlo bi do promena na tri glavna bezbednosna izazova na Balkanu: prvo, može se očekivati da će Severna Makedonija početi pristupne pregovore sa EU; drugo, biće veći pritisak i na Beograd i na Prištinu da nastave pregovore o pitanju Kosova koje podržava Brisel i konačno, treba očekivati da će biti veći pritisak na lidera bosanskih Srba Milorada Dodika da okonča političku krizu u Bosni i Hercegovini.