Skupštinski nadzor policije i proces evrointegracija: karika koja nedostaje za povratak fundamentalnim reformama

Skupštinski nadzor nad radom policije je mera koja je izuzetno značajna za jačanje integriteta i operativne nezavisnosti te institucije. Ove karakteristike policijskog rada su istovremeno ključne i za ispunjenje prelaznih merila iz pregovaračkog poglavlja 24 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji (EU). Uz pravosuđe, funkcionalna i na demokratski način vođena policija je preduslov za vladavinu prava i ostale osnovne principe procesa pristupanja. Poglavlje 24 zauzima još važniji položaj u revidiranoj metodologiji pristupnih pregovora, jer prelazna merila sadržana u klasteru 1 (Osnove) predstavljaju preduslov za napredak u svim ostalim klasterima.

Narodna skupština igra važnu ulogu u oblasti pravde, slobode i bezbednosti (Poglavlje 24) prvenstveno krozdonošenje i izmene zakona kojima se domaće zakonodavstvo usklađuje sa pravnim tekovinama Evropske unije. U Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 24 prepoznaje se uloga Narodne skupštine u ispunjavanju prelaznih merila u ovoj oblasti, najčešće upravo izmenama normativnog okvira, odnosno u donošenju novih ili menjanju dotadašnjih propisa i potvrđivanju međunarodnih sporazuma. Međutim, uloga Narodne skupštine bi u praksi trebalo da bude još značajnija, iako je to veoma izazovno iskazati kroz tehničke mere i aktivnosti. Budući da je Narodna skupština zarobljena od strane vladajuće stranke koja je vešta u simuliranju njenih demokratskih obeležja, utvrđivanje obaveza akcionim planom bi moglo da proizvede čak i kontraefekat, i da dodatno podstakne praksu pukog štrikliranja realizovanih aktivnosti (ticking the boxes).

Ovaj rad će se na početku baviti načinima na koje je vladajuća stranka, od saziva iz 2016. godine pa nadalje, degradirala i zarobila Narodnu skupštinu, budući da se taj proces poklopio sa otvaranjem poglavlja 24. U drugom delu rada biće navedeni neki od najvećih propusta kada je reč o nadzoru policije, kao i slučajevi kada je Narodna skupština trebalo da nadzire i pozove na odgovornost policiju i Ministarstvo unutrašnjih poslova. U trećem i četvrtom delu biće analizirana nadzorna uloga Narodne skupštine u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, a zatim njen nadzor nad radom policije u okviru poglavlja 24. U poslednjem poglavlju čemo se kratko osvrnuti na način na koji Evropska unija prati rad Narodne skupštine, dok ćemo na samom kraju ponuditi preporuke, kako Uniji tako i Narodnoj skupštini, o tome kako da se ponovo oživi nadzor nad radom policije i sa njim neraskidivo povezano poglavlje 24.

Mišljenja izražena u publikaciji su isključiva odgovornost autora i ne predstavljaju nužno stavove Ambasade Holandije u Beogradu.