BCBP predstavio izveštaj o zaštiti uzbunjivača u Srbiji: Zabrinjavajući propusti u primeni Zakona

Od 300 tužbi podnetih Višim sudovima u poslednjih devet godina, samo je 18 slučajeva bilo potpuno ili delimično usvojeno. Glavni razlozi za ovako nizak uspeh leže u lošoj društvenoj klimi i nedostatnim zakonskim rešenjima, zaključeno je na panelu na kojem je predstavljen izveštaj „Koliko je Srbija spremna da zaštiti uzbunjivače?“.

Sofija Mandić, autorka izveštaja i pravnica, ističe da je Zakon o zaštiti uzbunjivača doneo određeni pomak, ali i dalje ostaje restriktivan u pogledu kada je dopušteno obratiti se javnosti. Ako je javnost prva adresa, uzbunjivač može izgubiti pravo na zaštitu. Takođe, problematično je što mnogi advokati nisu adekvatno upoznati sa procedurama u ovim slučajevima, a sudska praksa gotovo da ne postoji.

 

 

Mandić ističe dve ključne manjkavosti Zakona: prvi je potreba za lakšim uslovima za direktno obraćanje javnosti, a drugi je proširenje zaštite na sve postupke, a ne samo na zaštitu od odmazde u radnom odnosu, kako je to trenutno uređeno. Takođe, navodi se veliki raskorak između broja podnetih i usvojenih tužbi, koji je u velikoj meri uzrokovan političkom prirodom slučajeva. Više od polovine tužbi podneto je u Beogradu, što ukazuje na nespremnost institucija u drugim delovima zemlje. Mandić ukazuje i na problematičnu praksu u vezi sa naknadama štete: od 18 usvojenih slučajeva, samo je u šest dodeljena naknada štete, koja se kreće između 500 i 1000 evra, što smatra uvredljivim. Takođe, naglašava lošu situaciju u prekršajnim postupcima, gde je samo 26 slučajeva bilo usvojeno, a naknada štete bila je manja od 500 evra u četiri slučaja. Sve ovo, prema njenim rečima, jasno pokazuje da zaštita uzbunjivača nije ni pravni ni politički prioritet. Rešenje vidi u boljoj edukaciji sudija, dostupnijoj i van Beograda, kao i u promeni tereta dokazivanja u postupcima.

 

 

Advokatica Milena Vasić ukazuje na pad interesa za podnošenje tužbi, naglašavajući da je polovinu tužbi podneta u prvoj godini od donošenja Zakona, nakon čega broj tužbi drastično opada. Razlog vidi u tome što Zakon pruža zaštitu samo u radnom odnosu, bez mogućnosti zaštite od krivičnog gonjenja. Takođe, ističe da su sudije često nevoljne da preuzmu ove slučajeve zbog specifičnog postupka koji zahtevaju, a i zbog političkih pritisaka. Vasić dodaje da implementacija zaštite novinara koji izveštavaju o ovim slučajevima takođe nije na zadovoljavajućem nivou. Zaključuje da je za promenu situacije neophodna promena odnosa društva prema korupciji, jer je Zakon nastao upravo radi borbe protiv nje.

 

 

Katarina Petrović, majorka policije, poznata javnosti kao uzbunjivačica iz Valjeva, ističe da formalno nikada nije stekla status uzbunjivača jer nije koristila Zakon o zaštiti uzbunjivača. „Procenila sam da je bezbednije da odmah izađem u javnost, nego da se oslonim na Zakon“, kaže Petrović, dodajući da se ne kaje zbog svoje odluke, ali upozorava na cenu koju uzbunjivači često moraju da plate. Kako navodi, suočava se sa teškim posledicama, uključujući i promene u načinu na koji je društvo vidi. Veruje da je samo javnost bila ta koja ju je zaštitila, i ističe da bez podrške javnosti ne bi uspela da izbegne zatvor. Takođe, izražava zabrinutost zbog svog budućeg položaja u MUP-u, s obzirom na disciplinski postupak koji je još uvek u toku.

 

 

Ceo izveštaj dostupan je na LINKU.