Polovina građana smatra da Srbija ide u pogrešnom smeru – mladi najkritičniji

Polovina građana Srbije (50,4%) smatra da zemlja ide u pogrešnom smeru, dok 44,1% ocenjuje da se kreće u dobrom pravcu. Međugeneracijska podela je posebno izražena – više od 70% najmlađih ispitanika deli negativnu ocenu, dok više od 70% najstarijih misli sasvim suprotno. Kao ključni razlozi nezadovoljstva ističu se politička kriza i percepcija odsustva socijalne pravde, saopštila je Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica i programska menadžerka BCBP-a, na predstavljanju rezultata istraživanja u Evropskoj kući u Beogradu.

 

Demokratija i poverenje u institucije

Manje od 10% građana smatra da je Srbija demokratija u punom kapacitetu, a više od 60% ispitanika ocenjuje da demokratija u Srbiji ne funkcioniše ili uopšte ne postoji. Relativna većina i dalje podržava demokratski oblik vladavine. Istraživanje beleži i učestale oblike pritisaka u vezi sa izborima: svaki treći ispitanik navodi da je njemu ili nekome iz okoline nuđena naknada za glas, a a svaki četvrti navodi i zastrašivanje za učešće na predizbornim skupovima i glasanje za određenog kandidata. Skoro 90% ispitanika smatra da predsednik ima dominantan uticaj na donošenje odluka, dok više od polovine veruje da u taj proces utiču i organizovane kriminalne grupe i strani akteri.

Uprkos padu poverenja u državne institucije, građani i dalje najviše veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, vojsci i medijima koje prate. Istovremeno, više od 70% ispitanika veruje da se promene mogu postići izlaskom na izbore.

 

Bezbednost: Dom je siguran, javni prostori nisu

Građani se najbezbednije osećaju u svom domu i naselju, dok se najmanje sigurno osećaju na javnim skupovima i u saobraćaju. Zabrinjava podatak da se 11% ispitanika ne oseća bezbedno ni kod kuće, a više od polovine građana ne oseća se sigurno na javnim okupljanjima.

Većina građana sebe vidi kao glavnog nosioca sopstvene bezbednosti – institucije se tek sekundarno doživljavaju kao garant sigurnosti, pri čemu stariji ispitanici imaju veće poverenje u institucije. Kao ključni uzroci nasilja navode se urušen sistem vrednosti, loša ekonomska situacija, te neefikasan rad tužilaštva i policije, istakao je Dušan Stanković, saradnik BCBP-a i bivši policajac.

 

Policija: Polarizacija i politički uticaj

Oko 30% građana imalo je kontakt sa policijom od 2020. godine, pri čemu je trećina njih ocenila iskustvo kao negativno. Značajan deo ispitanika smatra da policija štiti kriminalce i političare, dok manji deo veruje da štiti građane.

“Integritet policije je ozbiljno narušen zbog dva ključna razloga – političkog uticaja na rad policije i spremnosti dela policijskog aparata da tom uticaju podleže, postupajući po političkim nalozima umesto po zakonu i profesionalnim standardima. Smanjenje tog uticaja osnovni je preduslov za bilo kakvu suštinsku reformu,” ocenio je Bogoljub Živković, general policije u penziji.

Čak 85% građana smatra da političari imaju uticaj na rad policije, a većina ocenjuje da su zapošljavanje i napredovanje u policiji neregularni. Korupcija je, prema nalazima, izraženija u rukovodećim strukturamadok sistem unutrašnje kontrole uglavnom sankcioniše niže nivoe. Građani podržavaju uvođenje kamera na policijskim uniformama, ali ubedljivo se protive nošenju fantomki i uniformi bez identifikacionih oznaka.

 

Reforma i odgovornost vlasti

Tri četvrtine građana (75,3%) podržava lustraciju, a gotovo isti nivo podrške ima i formiranje specijalnog tužilaštva za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Manje od polovine ispitanika podržava proteste i građanski aktivizam kao način rešavanja problema, dok je većina protiv ideje da EU vrši pritisak na domaće političare.

“Srbija se nalazi u stanju izražene društvene i političke polarizacije. Sa jedne strane su građani koji imaju poverenje u vlast i institucije – pretežno stariji, slabije obrazovani i stanovnici ruralnih sredina. Sa druge su mlađi i obrazovaniji građani iz urbanih centara koji u većoj meri gube poverenje u sistem, izjavio je profesor Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus, komentarišući rezultate istraživanja.

I pored sveobuhvatnog pesimizma, istraživanje pokazuje da većina građana i dalje oseća ličnu bezbednost i da postoji prostor za društvene i demokratske promene.

 

 

Pogledajte neke od ključnih nalaza našeg istraživanja javnog mnjenja:

Skip to PDF content