06.12.2019.

PODELITE

Vest:

Depolitizacija službi bezbednosti u regionu

Depolitizacija službi bezbednosti u čitavom regionu je nemoguća bez zajedničkog insistiranja građana, medija i organizacija civilnog društva, zaključeno je na skupu koji je Institut Alternativa organizovao 6. decembra 2019. u Podgorici, u kome je učestvovao izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

Depolitizacija službi bezbednosti u čitavom regionu je nemoguća bez zajedničkog insistiranja građana, medija i organizacija civilnog društva, zaključeno je na skupu koji je Institut Alternativa organizovao 6. decembra 2019. u Podgorici, u kome je učestvovao izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

Petrović  je upozorio je da se u Srbiji centralizacija moći jača tako što službe bezbednosti kontrolišu insitucije i društvene tokove, pomažući daljem zarobljavanju države. Podsetio je da su na čelne funkcije imenovani ljudi koji imaju veze sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA) ili su lojalni vladajućoj partiji.

“Bivši šef BIA Aleksandar Đorđević je prijatelj Aleksandra Vučića, a aktuelni šef BIA Bratislav Gašić je i potpredsednik SNS. Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi Mladen Nenadić koji je blizak Đorđevićev prijatelj. Poresku upravu vodi bivši kadar BIA. Tako možete da uspostavite kontrolu nad celim sistemom,” istakao je Petrović.

Istraživačica Insituta alternativa (IA) Dina Bajramspahić ocenila je da u Crnoj Gori gotovo ne postoji nadzor nad obaveštajnim sektorom, ili je veoma slab. Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) se u procesu ulaska Crne Gore u NATO modernizovala, ali su istovremeno informacije o njenom radu postale nedostupne građanima.

“Nadzora nema ili je vrlo površan kada je u pitanju skupštinski odbor, koji razmatra samo godišnji izveštaj. Od 2010. poslanici nisu pokazali interesovanje da pođu u ANB i pitaju šta se tamo radi. Obaveštajna zajednica nije predmet pregovora sa EU, ali je u Makedoniji bila. Obaveštajni sektor ne treba potcenjivati jer se radi o moćnom aparatu, ali kada ih precenjujemo to dovodi do autocenzure prava u zemlji,” kazala je Bajramspahić.

Podsećajući na reformu službi bezbednosti u Severnoj Makedoniji nakon afere prisluškivanja, Magdalena Lembovska iz Centra za evropske strategije EUROTHINK naglasila je da je pre tog perioda postojala jasna centralizacija. Ukazala je da je reforma službi inicirana kroz tzv. Pribe izveštaj, kada se u kontrolu uključila i Evropska komisija.

“Skandal sa prisluškivanjem političara na vlasti je pokrenuo proces, iako nam prisluškivanje nije bilo nepoznanica, kada su prisluškivali novinare i opozicione političare. Ta afera izavala je veliku krizu koja je završila smenom Vlade,” Lembovska je naglasila.

Polovina službenika je nakon bezbednosne provere smenjena. Međutim, samo su prebačeni u Ministarstvo unutrašnjih poslova, rekla je Lembovska.

Samostalni poslanik Aleksandar Damjanović se iz publike uključio u diskusiju i podsetio je da je bilo smena u ANB zbog afera Listing i prisluškivanja stranih diplomata, ali da ne postoji efikasna kontrola i pored donošenja zakona koji se time bave. Službe bezbednosti treba da budu jake, ali i pod adekvatnom kontrolom, zaključio je Damjanović.

Organizacija ove diskusije je deo projekta „Ko nadzire nadzirače: Ka odgovornim službama bezbednosti na Zapadnom Balkanu”, koji zajednički sprovode Beogradski centar za bezbednosnu politiku iz Srbije,  Centar za evropske strategije – EUROTHINK iz Severne Makedonije i Institut alternativa iz Crne Gore. Projekat je podržao Evropski Fond za Balkan u okviru svog regionalnog programa Think and Link.

Tagovi: reforma, službe bezbednosti, Srbija i EU, Zapadni Balkan, zarobljena država

POVEZANI SADRŽAJ