U organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), a u partnerstvu sa Saveznom agencijom za Građansko obrazovanje (BPB), agencije vlade Nemačke, održana je Septembarska škola pod nazivom „Meka moć Rusije u Srbiji i na Balkanu: Razbijanje mitova i utvrđivanje činjenica”. Škola je održana od 20. do 24. septembra, u Hotelu „Fruške terme”.

Ruska invazija na Ukrajinu, koja je započela u februaru 2022. godine, gurnula je Evropu u novu eru nestabilnosti. Osnove političkog i ekonomskog poretka kontinenta se menjaju, dok brutalan način na koji Rusija ratuje potkopava izglede za bilo kakvu saradnju između Moskve i evropskih država. Decenijama stare trgovinske veze su prekinute, transportni koridori preusmereni, a kontakata među ljudima manje je nego ikad. Evropa preoblikuje svoju bezbednosnu arhitekturu gledajući na Rusiju kao glavnu pretnju, dok Moskva svoju agresiju na Ukrajinu predstavlja kao odbrambeni rat sa dvoličnim Zapadom od koga zavisi sam njen opstanak.

O temama odbrane se najčešće senzacionalistički izveštava, što dovodi do militarističkih narativa u regionu. Radi većeg poverenja u regionu, neophodno je da o ovim temama razgovaramo na osnovu činjenica. Ovo je istaknuto tokom diskusije održane u ponedeljak 14. marta, na kom je predstavljen Balkanski monitor odbrane, pionirski komparativni izveštaj o sistemima odbrane na Zapadnom Balkanu.

U ovoj publikaciji istraživač BCBP Luka Šterić analizira militarističke narative u tri zemlje potpisnice Dejtonskog mirovnog sporazuma – Srbiji, Bosni i Hecegovini i Hrvatskoj.

Osnaživanjem civilnog društva, istraživačkog novinarstva, nevladinih organizacija i službi za borbu protiv korupcije, pokazaćemo da se problem organizovanog kriminala može rešiti. Ukoliko zbog nedostatka političke volje ne možemo da se pozabavimo ovim problemom odozgo prema dole (top-down), onda moramo da promenimo pristup i da ga rešimo odozdo prema gore (bottom-up). To je zaključak onlajn diskusije „Transnacionalni organizovani kriminal na Zapadnom Balkanu: efekti u regionu i šire“ koju su, u četvrtak 7. oktobra, organizovali LSE IDEAS i Ratiu Forum, u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku (BCBP).

Pored velikih sila kao što su Rusija i Kina, sve je veći spisak nezapadnih sila koje pokazuju interes za Balkan, što za posledicu ima promenu strategije spoljne politike nezapadnih zemalja prema Balkanu i dovodi do brojnih dogovora i sporazuma, kako na geopolitičkom tako i na ekonomskom planu. Ovo je istaknuto na onlajn panel diskusiji „Uticaj Turske, Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata na Balkan“, organizovanoj od strane LSE Ideas i Ratiu Foruma, a u saradnji sa BCBP-om.

Da li su organizovane kriminalne grupe aktivne i u doba korone, koje tendencije u vezi sa kriminalnim aktivnostima na Zapadnom Balkanu se mogu primetiti u prvih šest nedelja pandemije i koji su mogući scenariji za budućnost, analizirao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

U svetlu trenutne rasprave o budućnosti proširenja EU, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) zajedno sa drugim tink-tenkovima i organizacijama civilnog društva iz Srbije specijalizovanim za evropske integracije pripremio je skup preporuka o tome kako efikasno poboljšati okvir za proširenje EU.

Depolitizacija službi bezbednosti u čitavom regionu je nemoguća bez zajedničkog insistiranja građana, medija i organizacija civilnog društva, zaključeno je na skupu koji je Institut Alternativa organizovao 6. decembra 2019. u Podgorici, u kome je učestvovao izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.