Bezbednosne službe treba da štite građane, a ne političare od nezadovoljnih građana

Između demokratije i bezbednosti nema linije, već su to dva pitanja koja se nalaze na istoj strani papira – kako obezbediti demokratiju i kako demokratizovati bezbednost, naglasio je član skupštinskog odbora za nadzor službi bezbednosti Norveške Teo Koricinski otvarajući sesiju Hod po tankoj liniji: demokratija i bezbednost, održanu 13. oktobra 2016. godine u okviru šestog Beogradskog bezbednosnog foruma.

On je naveo da postoje tri gledišta na odnos demokratije i bezbednosti – da više bezbednosti znači manje demokratije; da se jačanjem službi bezbednosti štiti demokratija i, treće, da je potrebno da se prave kompromisi.

Iako se parlamentarni nadzor službi bezbednosti u Nemačkoj smatra dobrim primerom, u ovoj oblasti postoje brojni problemi, istakao je Andre Han, poslanik „Levice“ (Die Linke) u nemačkom Bundestagu.

Generalni sekretar za transparentnost i ljudska prava Ministarstva pravde Grčke Kostis Papajoanu istakao je potrebu da se umesto o nacionalnoj bezbednosti govori i o ljudskoj bezbednosti. On smatra da će to obezbediti veći stepen demokratičnosti i motivisati ljude da se uključe u debatu o bezbednosnim pitanjima.

Na skupu je istaknuto kako je diskusija o odnosu demokratije i bezbednosti neophodna kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, te da je potrebna bolja i intenzivnija saradnja državnih institucija sa civilnim društvom i medijima.