Bezbednost izbornog procesa: Insistiranje na ličnoj odgovornosti kao način suprotstavljanja zarobljenoj državi

Iako je poverenje građana u institucije ozbiljno narušeno, građani i organizacije civilnog društva mogu doprineti zaštiti izbornog procesa kroz dokumentovanje nepravilnosti, podnošenje krivičnih prijava i neposrednu komunikaciju sa nadležnim institucijama. Ovo su neke od ključnih poruka panel diskusije „Izbori pod pritiskom: Kako građani mogu da nateraju institucije da rade po zakonu?”, koju su 15. oktobra u Nišu organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Odbor za ljudska prava Niš (CHRIN), u okviru Mreže integriteta BCBP-a.

Otvarajući diskusiju, direktor istraživanja BCBP-a Predrag Petrović istakao je da je Mreža integriteta nastala iz potrebe da se građani i profesionalci zajednički suprotstave životu u zarobljenoj državi. Predsednik CHRIN-a Dragan Đorđević ukazao je na značaj bezbednosti izbornog procesa, posebno imajući u vidu iskustvo lokalnih izbora u Nišu 2024. godine. Naglasio je da fokus diskusije nije na prethodnim nepravilnostima, već na tome kako se građani mogu pripremiti za predstojeće izbore i obezbediti da slobodno izraze svoju biračku volju, bez pritisaka i zastrašivanja.

Građani postaju čuvari zakona naspram politizovane policije

Saradnik BCBP-a Dušan Stanković upozorio je da su nasilni incidenti zabeleženi na četiri od deset lokalnih izbora održanih tokom 2026. godine. Prema njegovim rečima, jedan od ključnih načina za sprečavanje nasilja i izbornih nepravilnosti jeste približavanje policije građanima i insistiranje na odgovornosti konkretnih policijskih službenika.

 

 

„Ministarstvo unutrašnjih poslova ima više od 30.000 ovlašćenih službenih lica i vlast ne može da kontroliše svakog od njih. Većina policajaca je indiferentna. Žele samo da završe svoj posao i odu kući. Dok ih vlast vuče ka nezakonitom postupanju, mi moramo da ih povučemo na stranu zakona”, naglasio je Stanković.

Predstavivši novu analizu BCBP-a „Kako građani mogu da probude policiju i pravosuđe na izborni dan?”, dao je nekoliko praktičnih saveta.

Građani bi, prema njegovim rečima, trebalo da znaju ko su policijski službenici zaduženi za njihovu lokalnu zajednicu, ko rukovodi smenama i ko su nadležni dežurni tužioci. Neposredna komunikacija sa policajcima na terenu, uz insistiranje na njihovoj ličnoj odgovornosti, može doprineti sprečavanju nasilja i izgradnji međusobnog poverenja. Stanković je ocenio i da je korisnije uspostaviti direktan kontakt sa lokalnim policijskim službenicima nego se oslanjati isključivo na pozivanje broja 192.

Govoreći o odgovornosti za policijsko nasilje, upozorio je na nedostatke postojećeg sistema unutrašnje kontrole. Pošto u Sektoru unutrašnje kontrole (SUK) rade policijski službenici koji ispituju postupanje svojih kolega, postoji problem nezavisnosti takvih istraga. Kao moguća rešenja naveo je uspostavljanje tužilačke policije ili angažovanje stručnjaka izvan policije u radu SUK-a.

Krivičnu prijavu može podneti svaki građanin, bez advokata i posebne forme

Andrija Ivić, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Nišu i potpredsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije, objasnio je koje mogućnosti građani imaju kada se suoče sa izbornim nasiljem, pretnjama ili drugim kršenjima zakona.

 

 

Ivić je naglasio da je dežurni javni tužilac dostupan 24 časa dnevno i da mu se građani mogu neposredno obratiti. Tužilaštvo prima krivične prijave i informacije o mogućim krivičnim delima direktno a najčešće posredstvom policije, te se i u prikupljanju i proveravanju činjenica oslanja na policiju. Zato je naglasio da policija predstavlja „ruke i noge” tužilaštva.

Prema njegovim rečima, građani ne moraju da poznaju pravne propise, da znaju koje je tužilaštvo nadležno niti da sastavljaju krivičnu prijavu u posebnoj formi. „Podnošenje krivične prijave je besplatno, nema taksi, a najvažnije je navesti što više konkretnih činjenica i priložiti raspoložive dokaze.” Ivić je građanima savetovao da jasno navedu svu dokumentaciju koju dostavljaju i obavezno zatraže potvrdu o podnetoj prijavi.

Govoreći o slučajevima policijskog zlostavljanja, Ivić je naveo da postoji obavezno uputstvo za postupanje tužilaštva, prema kojem se provere poveravaju Sektoru unutrašnje kontrole. Posebno je ukazao na značaj medicinske dokumentacije u slučajevima fizičkog nasilja. Zato je za kasniji postupak najvažnije je da lekar precizno evidentira sve povrede, bez daljeg ocenjivanja okolnosti u kojima su nastale – to je posao tužioca.

Civilno društvo preuzima ulogu države u zaštiti građana

Dragoslava Barzut iz Građanskih inicijativa upozorila je da su organizacije civilnog društva, umesto da sarađuju sa institucijama u zaštiti građanskih prava, sve češće prinuđene da građane štite upravo od postupanja tih institucija.

 

 

Prema njenim rečima, odgovornost za poštovanje zakona trebalo bi da bude na državi, ali su organizacije civilnog društva dovedene u situaciju da same organizuju pravnu, medicinsku i drugu podršku građanima izloženim nasilju i pritiscima. Usled gubitka poverenja u policiju, Građanske inicijative se sve češće neposredno obraćaju tužilaštvu podnošenjem krivičnih prijava, koje se, kako navodi, uglavnom odbacuju. Istovremeno, ukazala je da su organizacije civilnog društva imale više uspeha u prekršajnim postupcima pokrenutim protiv građana zbog kretanja po kolovozu.

Barzut je istakla da organizacije civilnog društva prikupljaju i analiziraju prijavljene slučajeve kako bi prepoznale obrasce kršenja prava, upozorile javnost i pokrenule institucionalne reakcije. Naglasila je i značaj informisanja domaćih i međunarodnih medija, kao i međunarodnih posmatračkih misija, o pritiscima i nepravilnostima tokom izbornog procesa.

Barzut je upozorila i na opasnost normalizacije policijskog nasilja. „Izostanak sankcija šalje poruku da je takvo ponašanje dozvoljeno, pa čak i poželjno, čime se stvaraju obrasci koje je kasnije teško promeniti.“

Dokumentovanje nasilja i javnost rada institucija ključni za zaštitu prava

Učesnici panela saglasili su se da je u susret izborima važno da građani budu upoznati sa svojim pravima, ostanu pribrani u kriznim situacijama i dokumentuju svaki slučaj nasilja, pritisaka ili nezakonitog postupanja.

 

Diskusija, koju je moderirao predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i član Mreže integriteta BCBP-a Željko Bodrožić, ukazala je na potrebu za većom saradnjom građana, organizacija civilnog društva i profesionalaca unutar institucija koji su spremni da postupaju u skladu sa zakonom.

U uslovima narušenog poverenja u policiju i pravosuđe, informisanost, međusobna solidarnost, dokumentovanje nezakonitosti i insistiranje na odgovornosti nadležnih predstavljaju važne mehanizme kojima građani mogu doprineti zaštiti svojih prava i slobodnom izražavanju izborne volje.