Edvard P. Džozef

Edvard P. Džozef je akademski radnik, neprofitni lider, spoljnopolitički analitičar i praktičar na terenu specijalizovan za rešavanje konflikata. Tokom desetak godina provedenih na Balkanu, Edvard je službovao u vreme ratova u svakoj od zemalja pogođenih sukobima (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo i Makedonija). Upućivan je i u kraće misije na Haiti, u Irak, Avganistan i Pakistan. Njegovo svedočenje pred Haškim tribunalom citirano je kao presudno za donošenje istorijske presude za ratni zločin genocida na Žepi, u Bosni i Hercegovini, jula 1995. godine.

U aprilu 2012. godine, kao američki predstavnik na funkciji zamenika šefa Misije OEBS-a na Kosovu, u jednoj od najvećih misija za demokratiju i ljudska prava na svetu, Edvard je ispregovarao okončanje previrućih konfrontacija između Beograda i Prištine oko izbora, koje su mogle da prerastu i u nasilje. U Avganistanu i na Haitiju, Džozef je vodio programe USAID-a za ocenu i posmatranje izbora.

G. Džozef radi kao viši predavač na Univerzitetu Džons Hopkins, na Fakultetu za napredne međunarodne studije (SAIS). G. Džozef takođe obavlja funkciju potpredsednika Nacionalnog saveta za odnose između SAD i Libije.

Kao spoljnopolitički analitičar, ima radove objavljene u doslovno svim najvažnijim publikacijama, uključujući Foreign Policy i Foreign Affairs. Njegov članak u Foreign Affairs-u, „Balkan, neprilagođen“ „The Balkans, Interrupted“, izabran je za jednog od „Najboljih u godini“. Radio je i kao izvršni direktor Instituta za tekuća svetska pitanja u Vašingtonu, kao prvi nediplomac – lider fondacije za skoro vek njenog postojanja.

Edvard je stekao zvanje diplomiranog pravnika na Pravnom fakultetu Univerzitetu Virdžinije, a diplome osnovnih i magistarskih akademskih studija na Univerzitetu Džons Hopkins, odnosno SAIS.

Obučen za pilota helikoptera kao vojni rezervista, Edvard je vojni veteran koji je bio raspoređen u Bosni sa NATO-om.