Istraživački tim BCBP napisao istraživanje o ekstremizmu u Srbiji

Izveštaj koji ispituje pokretače radikalizacije i nasilnog ekstremizma u Srbiji napisali su izvršni direktor BCBP Predrag Petrović i istraživačica BCBP Isidora Stakić u okviru Zapadnobalkanskog foruma za istraživanje ekstremizma.

Istraživanje o ekstremizmu na Zapadnom Balkanu je počelo 2017. godine, istražujući niz tema sa ključnim akterima u zajednicama, civilnom društvu i vladi, kako bi se izgradila koherentna slika specifične situacije u svakoj zemlji. Ovo istraživanje nastoji da informiše i doprinese razvoju politika i programa, nudeći ključne nalaze koji mogu biti relevantni za suzbijanje nasilnog ekstremizma.

Studija svake zemlje: 1) mapira oblike ekstremizma; 2) ispituje pokretače i faktore koji doprinose radikalizaciji (globalni, regionalni, nacionalni i lokalni pokretači, politički i društveno-ekonomski); 3) razvija profil rizičnih zajednica. Uzimajući u obzir višeslojnu prirodu ekstremizma, istraživanje takođe: 4) identifikuje potencijalne veze sa organizovanim kriminalom, pranje novca, veze sa terorizmom;  5) analizira transnacionalnu saradnju nasilnih ekstremnih grupa.

Kontekst u Srbiji

Od raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) devedesetih, desničarski i verski ekstremizam je prisutan u Srbiji. Tokom građanskog rata, ekstremisti su uglavnom bili deo različitih (para) vojnih grupa, a nakon 2000. i početka tranzicije demokratije u Srbiji, oni su se pretvorili u udruženja i pokrete koji su širili govor mržnje i bili uključeni u nasilne incidente. Međutim, oni nisu privukli puno pažnje javnosti i srpskih vlasti. Samo nasilni incidenti izazvali su kratkotrajnu pažnju javnosti i medija. Srpske vlasti su slično pristupale ekstremizmu, reagujući na incidente ad hoc i represivno. Vlasti u  Srbiji su zabranile dve desničarske ekstremističke organizacije, „Obraz“ i „SNP Naši 1389“, ne zabranjujući njihove izdanke. Slično tome, jedna grupa pojedinaca iz Sandžaka osuđena je zbog terorizma. Ali vlasti u Srbiji nisu pokušale da istraže razloge za širenje ekstremizma, niti su razmišljale o uvođenju preventivnih mera.

Porast tzv. Islamske države (IS) i činjenica da se 49 građana Srbije pridružilo IS-u ili drugim sličnim grupama u Siriji privuklo je više pažnje javnosti. Vesti o stranim borcima koji prete aktivistima organizacija civilnog društva putem društvenih mreža i prve smrti stranih boraca u 2014. godini izazvale su ozbiljnu zabrinutost lokalne zajednice. Ukrajinski konflikt koji je izbio u 2014. godini i činjenica da se oko 70 građana Srbije pridružilo proruskoj strani samo je dodatno doprinelo većem interesu javnosti za ovaj problem. Međutim, teroristički napadi velikih razmera u Evropi koje su počinili strani borci iz Sirije podstakli su intenzivno interesovanje javnosti i vlasti za strane borce i pretežno islamistički ekstremizam. Istovremeno, međunarodna zajednica je počela da vrši pritisak na srpsku vladu da kriminalizuje strane borce, kao i da usvoji preventivne politike.

Zakasneli interes javnosti i vlade za ovaj fenomen uticao je na stanje istraživanja (nasilnog) ekstremizma u Srbiji. Dosadašnja istraživanja o ekstremizmu su oskudna i fragmentirana u pogledu teme istraživanja i vremena trajanja istraživanja. Ne postoji analiza stanja o (nasilnom) ekstremizmu u Srbiji što postavlja pitanje oko efektivnosti bilo koje politike usmerene na rešavanje ovog problema. Zbog toga ovaj rad ima za cilj identifikovanje i analizu glavnih pokretača (nasilnog) ekstremizma i kako se ovi faktori prepliću i međusobno jačaju u širenju ekstremizma.

Ova studija predstavlja jedan od šest kontekstualnih istraživačkih radova koji prezentuju nalaze iz dubinskih istraživanja sprovedenih sa zajednicama i širim interesnim grupama upoznatim sa nasilnih ekstremističkim pretnjama specifičnim za konkretnu zemlju. Nalazi se zasnivaju na primarnim i verodostojnim sekundarnim izvorima podataka kako bi se stvorila informisana i nijansirana slika o nasilničkom ekstremističkom delovanju ili potencijalnoj opasnosti unutar zemlje. Planirano je da ovo istraživanje informiše razvoj politika pružajući praktične preporuke, kao i bude deo sveobuhvatnog regionalnog izveštaja koji istražuje šire veze i ključne transnacionalne teme identifikovane u istraživanju.

Zapadnobalkanski forum za istraživanje ekstremizma je istraživački projekat koji finansira Vlada Velike Britanije. Forum za istraživanje ekstremizma ispituje pokretače radikalizacije i nasilnog ekstremizma na zapadnom Balkanu – Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji.