Nacrt zakona o spoljnim poslovima jača moć predsednika, a od diplomatije pravi tajnu službu

Ovaj nacrt zakona u svom obrazloženju ističe da politika Vlade zavisi od stavova i postupaka predsednika Republike čime se nagoveštava protivustvano uvećanje moći predsednika u vođenju spoljne politike. Nacrtom značajno jačaju i diskreciona ovlašćenja ministra, a smanjuje se nadzorna i kontrolna funkcija Narodne skupštine. Nastavlja se kultura tajnosti u radu institucija i trend njihovog zatvaranja za pristup informacijama od javnog značaja, kao što su pitanja javnih nabavki. Uvodi se autonoman informacioni i telekomunikacioni sistem za prikupljanje, čuvanje i obradu podataka koji nije u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka. Praksa da ministar ima diskreciona prava pri zapošljavanju u ministarstvu mimo konkursa na neodređeno vreme je i dalje zakonski omogućena.

Nacrt uvodi funkciju diplomatskog nadzornika koji će vršiti unutrašnji nadzor nad diplomatskim predstavništvima i konzulatima, međutim, on će imati preširoka ovlašćenja i neće biti nezavisan u svom radu. Takođe, centralizacija moći i autoritarna kontrola izvršne vlasti ogleda se u tome da pokrajinski organi i jedinice lokalne samouprave mogu da opšte sa predstavnicima stranih država i međunarodnih organizacija isključivo preko Ministarstva spoljnih poslova.

Uprkos nameri vlasti da prikaže Evropskoj uniji da u Srbiji postoji društveni dijalog o važnim temama, uključujući i spoljnu politiku, praksa ubrzane i netransparentne izrade zakona bez suštinskog uključivanja javnosti je nastavljena. To u velikoj meri ukazuje na potrebu donosioca odluka da se zadovolji forma, ali i da se sakrije suština –  želja za još većom koncentracijom moći i autoritarnom kontrolom institucija.

Zbog svih iznetih primedbi, kao i mnogih drugih, koje se tiču neusklađenosti ovog Nacrta sa već postojećim zakonima, BCBP traži od Ministarstva spoljnih poslova da pokrene ozbiljnu, suštinsku i inkluzivnu javnu raspravu o ovoj važnoj regulativi.