U julu 2023. godine, srpski ministar odbrane, a sada srpski premijer, Miloš Vučević, javno je optužio Tursku za obuku, naoružavanje i održavanje vojnih vežbi sa Kosovskim snagama bezbednosti (KBS), kosovskom formacijom za krizni odgovor, sa eksplicitnim ciljem da KBS transformiše u kompletnu vojsku do 2028. godine. 

Koje su sličnosti, a koje razlike u spoljnopolitičkim pristupima Rusije i Kine Srbiji, čitajte u analizi stažiste BCBP Igora Mirosavljevića.

Predstavljamo izveštaj o zarobljavanju sektora bezbednosti u Srbiji koji ima za cilj dokumentovanje i dekonstruisanje tekućeg procesa zarobljavanja države.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) upozorava javnost da će Nacrt zakona o spoljnim poslovima, ukoliko ne pretrpi ozbiljne izmene, povećati moć predsednika u vođenju spoljne politike nauštrb Vlade i diskrecionu moć ministra spoljnih poslova, a umanjiti transparentnost rada Ministarstva i centralizovati nadzor nad svim poslovima koji imaju veze sa odnosima sa inostranstvom. Takav zakon bi bio još jedan korak u formalizaciji uloge koju predsednik vrši mimo ustavnih nadležnosti, uzurpirajući institucije nadležne za formulisanje i sprovođenje spoljne politike.

Sa kojim izazovima će se suočavati nova američka administracija na prostoru Balkana i kako bi trebalo da im pristupi, pročitajte u najnovijoj analizi BCBP istraživača Vuka Vuksanovića.

U narednom periodu Amerika će promeniti način na koji gleda Balkan – ovaj region više neće biti posmatran kao tema za sebe, već kao partner u rešavanju globalnih problema, istaknuto je na onlajn diskusiji koju su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, uz podršku ambasade SAD u Srbiji.

BCBP vam želi srećnu i bezbednu 2021. godinu! U narednoj godini ćemo nastaviti da se zalažemo za demokratsko društvo odgovornih institucija u kome je bezbednost javno dobro, a ljudi slobodni, ravnopravni i bez straha.

Građani Srbije i Kosova podržavaju dijalog, ali im nije jasno o čemu tačno Beograd i Priština pregovaraju. Dijalog nije poboljšao međusobne odnose niti građani osećaju ličnu korist od njega. Na međuljudskom nivou etnička distanca između Srba i Albanaca je velika i većina ne bi prihvatila onog drugog kao člana porodice ili nadređenog na poslu. Ovo bi se moglo promeniti kada bi političari i mediji koji su im bliski promenili aktuelne narative, istaknuto je na događaju koji su u ponedeljak, 7. decembra zajednički organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Škola za međunarodne studije (SAIS) pri univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu i Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS).

Kako bi rezultati američkih izbora mogli da utiču na pregovore Beograda i Prištine, ali i srpsko-američke odnose ubuduće možete pročitati u analizi istraživačice BCBP Maje Bjeloš.