Ocenjivali smo politiku nacionalne bezbednosti Srbije

U prostorijama Centra su 7. aprilа 2011. predstavnici Ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, Kriminalističko-policijske akademiije i Vojne akademije, kao i organizacija civilnog društva učestvovali u proceni nacionalne bezbednosne politike u Srbiji. Dvadesetak učesnika bilo je podeljeno u dve fokus grupe u kojima su raspravljali o sledećim pitаnjima:

• Poimаnje bezbednosti u okviru politike nаcionаlne bezbednosti – ko trebа dа bude zaštićen u Srbiji, držаvа ili grаđаni?
• Procenа bezbednosnih rizikа i pretnji – štа ugrožаvа bezbednost grаđаnа, društvа i držаve?
• Odgovori nа bezbednosne rizike i pretnje – dа li bezbednosne institucije u Srbiji mogu dа nа efikаsаn i delotvorаn nаčin odgovore nа postojeće bezbednosne pretnje?
• Rаzvoj tehnologije kаo jedаn od nаčinа odgovorа nа sаvremene bezbednosne pretnje – dа  li su nove bezbednosne pretnje uticаle nа rаzvoj tehnologije u oblаsti bezbednosti u Srbiji?

Zaključak učesnika ove radionice je da korupcija, organizovani kriminal, prirodne nesreće i terorizam predstavljaju najveće pretnje po bezbednost građana i države u ovom trenutku. Nerešen status Kosova i Metohije i separatističke težnje albanske nacionalne manjine i dalje predstavljaju pretnju po bezbednost države, ali su predstavnici građanskog društva istakli da je ovaj problem visoko politizovan te da se njime skrivaju realni bezbednosni problemi sa kojim se građani suočavaju, poput ekonomskih, socijanih problema, zaštite ljudskih prava i sličnih.

Institucije u Srbiji još uvek nemaju dovoljno efikasne mere kojima bi se ove pretnje otklonile. Iako smo u analizi želeli da pokrijemo i razvoj tehnologije kao jedan od načina za odgovor na savremene bezbednosne pretnje, uvideli smo da se Srbije suočava pre svega sa slabostima instutucija u odgovoru na pretnje, a da je razvoj tehnologije u oblasti bezbednosti u začetku. Na radionici smo, takođe, potvrdili da se pretnje po bezbednost države, predstavljene u strateškim dokumentima, u mnogome razlikuju od onoga kako ih građani vide, odnosno prioritizuju.

Istraživanje je sprovedeno uz podršku Evropske komisije kroz CRESCENDO projekat.

Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku