Otvoreno pismo povodom selektivnog i nezakonitog postupanja policije

Poštovani,

Mreža integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku obraća vam se povodom niza događaja u prethodne dve nedelje koji ukazuju ne samo na nedosledno i neprofesionalno, već i na nezakonito postupanje policije, koje ozbiljno narušava već poljuljano poverenje javnosti u ovu instituciju i dovodi u pitanje osnovne principe vladavine prava. Događaji zabeleženi tokom lokalnih izbora 29. marta 2026. godine, kao i u danima nakon njih, ukazuju na zabrinjavajući obrazac selektivne primene policijskih ovlašćenja – od izostanka reakcije u situacijama očiglednog nasilja, do nesrazmerne upotrebe sile prema građanima koji ostvaruju svoja prava.

U Boru su građani, novinari i aktivisti napadani i pretučeni, uključujući i slučaj upotrebe sekire, što je dokumentovano na video-snimcima. Uprkos jasnim indicijama o izvršenju krivičnih dela, policija nije pravovremeno intervenisala niti preduzela efikasne mere radi identifikacije i procesuiranja napadača. Posebno zabrinjava postupanje u slučaju u kojem je povređeni građanin upućen da sam ode u policijsku stanicu i zdravstvenu ustanovu, čime je faktički izostala hitna reakcija nadležnih organa. Istovremeno, organizovane grupe su napadale građane motkama pred prisutnim policijskim službenicima, bez adekvatne intervencije. Slični obrasci zabeleženi su u Bajinoj Bašti, gde ni prisustvo lica sa vatrenim oružjem nije dovelo do brze i odlučne reakcije policije, kao i u Kuli, gde su maskirani napadači fizički napadali građane, a kad su građani prijavljivali sumnju na izvršenje krivičnih dela – policija nije reagovala saglasno zakonu. U tim situacijama policija nije obezbedila zaštitu građana niti jasno procesuirala odgovorne, što u javnosti podstiče uverenje u selektivnost postupanja i zaštitu nasilnika.

Dodatno zabrinjava praksa postavljanja policijskih kordona na način da su službenici licem i štitovima okrenuti ka građanima i novinarima, dok su im leđa okrenuta licima skrivenog identiteta, opremljenim sredstvima pogodnim za nasilje. Ovakvo postupanje je teško uskladivo sa zakonskom obavezom policije da preventivno deluje i štiti bezbednost građana.

Tokom protesta ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu, policija i Žandarmerija primenile su silu prema okupljenim građanima i novinarima, uključujući potiskivanje i fizičke kontakte koji, prema dostupnim snimcima, u pojedinim situacijama prevazilaze standarde nužnosti i proporcionalnosti propisane Zakonom o policiji i međunarodnim standardima (uključujući praksu Evropskog suda za ljudska prava). Takođe, dokumentovani video-snimci pokazuju da su pojedini policijski službenici sredstva prinude primenjivali na način koji odstupa od propisanih standarda profesionalnog i kontrolisanog postupanja, uz obrasce kretanja i upotrebe sile koji upućuju na neadekvatnu obučenost i elemente proizvoljne, nekontrolisane primene sile.

Posebno je problematično formiranje kordona bez jasnog neposrednog povoda, što je doprinelo eskalaciji situacije, umesto njenom smirivanju – što predstavlja osnovnu dužnost policije. Izjave direktora policije da je akcija sprovedena uz „minimalnu upotrebu sile“ stoje u očiglednom raskoraku sa svedočenjima učesnika i dostupnim video-materijalom. Ovakav nesklad otvara ozbiljno pitanje odgovornosti za javno informisanje i potencijalnog obmanjivanja javnosti.

Dodatni razlog za zabrinutost predstavlja postupanje policije tokom utakmice između Crvene zvezde i Partizana 4. aprila 2026. godine, kada je, uprkos direktnim fizičkim napadima na pripadnike Žandarmerije, reakcija bila znatno uzdržanija nego u slučajevima mirnih građanskih okupljanja. Ovakva razlika u postupanju dodatno učvršćuje percepciju arbitrarnosti i selektivnosti u primeni policijskih ovlašćenja.

U skladu sa navedenim, a imajući u vidu ustavne obaveze države, Zakon o policiji, kao i međunarodne standarde zaštite ljudskih prava, zahtevamo odgovore na sledeća pitanja:

• Na koji način Ministarstvo unutrašnjih poslova pravno obrazlaže nužnost i proporcionalnost primenjenih mera i sredstava prinude u situacijama u kojima postoje dokumentovani navodi o prekomernoj upotrebi sile prema građanima i novinarima, i koji su konkretni kriterijumi primenjeni u oceni da je upotreba sile bila „minimalna“?

• Kako MUP objašnjava očigledne razlike u postupanju policije – od izostanka reakcije u slučajevima nasilja nad građanima, do intenzivne upotrebe sile u situacijama mirnog okupljanja – i da li su u tim postupanjima poštovani principi zakonitosti, nepristrasnosti i srazmernosti?

• Na osnovu kojih operativnih procena i pravnih osnova su policijski kordoni postavljani na način koji potencijalno izlaže građane većem riziku, umesto da sprečava nasilje?

• Kako MUP objašnjava nesklad između zvaničnih izjava svojih predstavnika i materijalnih dokaza dostupnih javnosti, i koje mere preduzima kako bi obezbedio tačno, blagovremeno i verodostojno informisanje?

• Zbog čega MUP nije obezbedio jednaku transparentnost u svim slučajevima nasilja, već je selektivno komunicirao sa javnošću, uključujući izostanak konferencija za medije u drugim incidentima?

• Da li je Sektor unutrašnje kontrole MUP-a pokrenuo postupke za utvrđivanje odgovornosti policijskih službenika u navedenim slučajevima, u kojim rokovima se očekuju rezultati, i koje konkretne mere će biti preduzete radi sprečavanja ponavljanja ovakvih postupanja?

Naglašavamo da izostanak jasnih i utemeljenih odgovora dodatno produbljuje sumnje javnosti u zakonitost rada policije i podriva poverenje građana u bezbednosne institucije Srbije.

Očekujemo hitno, transparentno i pravno utemeljeno izjašnjenje ministra unutrašnjih poslova, direktora policije i v. d. načelnika Sektora unutrašnje kontrole.

 

S poštovanjem,

Mreža integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

 

Beograd, 8. april 2026.