Ka prevazilaženju crnih tačaka u sektoru bezbednosti Srbije: Reforma Saveta za nacionalnu bezbednost

Institucija saveta za nacionalnu bezbednost postoji u značajnom broju država kao telo u kome su koncentrisani akteri od presudnog nivoa uticaja na formulisanje i realizaciju politike nacionalne bezbednosti. Način utemeljivanja i funkcionisanja srpskog Saveta za nacionalnu bezbednost (SNB) od 2007. godine daje osnova za stav da se radi o jednoj od crnih tački u bezbednosnom sektoru Republike Srbije, zbog čega je poželjno i potrebno preduzimanje koraka u pravcu reformisanja. Nakon istorijskog okvira i normativne osnove rada Saveta, u tekstu su prikazani najvažniji problemi i iznete preporuke za unapređivanje.

Savet za nacionalnu bezbednost je, sa pozitivno-pravnog stanovišta, najviše telo u koordinaciji (i civilnom nadzoru) bezbednosnih institucija. Identifikovani nedostaci ukazuju da Savet za nacionalnu bezbednost ne funkcioniše u skladu sa realnim bezbednosnim potrebama Republike Srbije, već partijskim ili ličnim interesima dominantnih aktera. Stoga, iznete preporuke, kojima se odgovara na ključne probleme Saveta, predstavljaju pomak i iskorak ka prevazilaženju ove crne tačke u srpskom bezbednosnom sektoru.

Rad je objavljen u okviru projekta „Prevazilaženje razlika između akademske zajednice i praktičara u oblasti bezbednosnih studija“ koji Beogradski centar za bezbednosnu politiku realizuje uz podršku uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Vlade Švedske u okviru projekta „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“.