Ne pitaj me o demokratiji dok čuvam Kosovo – analiza narativa u funkciji zarobljavanja države

U ovoj analizi predstavljen je mehanizam kojim vlasti Srbije, kontrolišući i plasirajući narative o rešavanju kosovskog spora, uspevaju da povećaju sopstvenu diskrecionu moć dok u isto vreme ukidaju kontrolne mehanizme. Drugim rečima, pod izgovorom rešavanja kosovskog pitanja, ukida se podela vlasti i demokratsko odlučivanje što vodi sve većem zarobljavanju države.

Analiza je podeljena u pet tematskih celina. U prvom poglavlju je prikazan način na koji izvršna vlast instrumentalizuje Kosovo i putem medija kreira lažnu predstavu u javnosti da je Kosovo važnije od vladavine prava za članstvo Srbije u Evropskoj uniji a pred građane postavlja lažni izbor – da mogu da biraju budućnost u kojoj mogu da imaju vladavinu prava ili Kosovo. U drugom delu se govori o tome kako je vlast u Beogradu trampila stabilnost za demokratiju i osigurala prećutnu saglasnost Zapada u očuvanju političke stabilnosti u Srbiji radi postizanja konačnog dogovora sa Prištinom. Treći i četvrti deo ukazuju na nedostatak stvarnog društvenog dijaloga o Kosovu i razotkrivaju kako predsednik Srbije i uzak krug njegovih saradnika pod izgovorom zaštite nacionalnih interesa teže da mimo Ustava i demokratskih institucija povećaju diskrecionu moć odlučivanja o Kosovu. Konačno, u poslednjem delu, autori pružaju dodatne dokaze za razumevanje zbog čega građani Srbije ne mogu da se pomire sa gubitkom kontrole države nad Kosovom, odnosno zašto je stav većine građana Srbije o nepriznavanju Kosova i dalje aktuelan.

Izradu analize finansijski je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED). Za sadržaj odgovornost snosi jedino Beogradski centar za bezbednosnu politiku.