Objektivno i pravovremeno informisanje građana u procesu evropskih integracija

Od momenta otvaranja ovih poglavlja i formiranja Vlade Srbije, preciznije u periodu od avgusta 2016. godine do februara 2017, analizirali smo procedure koje se primenjuju na javnost informacija u procesu evropskih integracija, i to u skladu sa unapred postavljenim ciljevima Republike Srbije i njenim važećim pravnim pravilima.

Dve polazne pretpostavke na kojima se temelji ova analiza jesu 1) da građani moraju biti dobro i temeljno informisani o promenama koje su se već dogodile ili koje predstoje u procesu evropskih integracija, u skladu sa Ustavom i zakonom garantovanim pravima i 2) da Vlada Srbije mora da omogući pristup informacijama od javnog značaja i da odluke donosi što otvorenije kako bi obezbedila javnost procesa.

Rezultati praćenja primene zakona i usvajanja vladinih propisa ukazuju da Vlada Srbije teži tome da građanima ograniči pristup informacijama od javnog značaja tokom evropskih integracija. Prva ograničenja su uspostavljena 2015. godine izmenama uredaba i zaključaka koji regulišu proces evropskih integracija. Sužavanje pristupa informacijama nastavljeno je izmenama istih propisa krajem 2016. i početkom 2017. godine. Ograničen pristup informacijama odnosi se i na pregovaračke pozicije o pojedinim poglavljima, na podatke o usklađenosti pravnog okvira Srbije sa pravnim tekovinama EU, kao na druge povezane akte i predmete u procesu pridruživanja Uniji. Beogradski centar za bezbednosnu politiku ustanovio je i da ne postoji jasan zahtev Evropske unije da se ovako suzi pristup informacijama iako se nadležni organi na ovakav zahtev često pozivaju.

Postoji tendencija „usitnjavanjaˮ pravila, pa se umesto zakonom, oblast pristupa informacijama reguliše uredbama, zaključcima i uputstvima. Ovi najniži pravni akti zalaze u suštinu prava na pristup informacijama od javnog značaja suprotno Ustavu i zakonu.

Prilikom praktične primene propisa o pristupu informacijama institucije različito odgovaraju na to koji su podaci dostupni, koji nisu i ko može da pruži informaciju o njihovoj dostupnosti. Često upućuju na druge institucije, koje navodno poseduju određenu informaciju ili koje su odgovorne za zatečeno stanje stvari. Ćutanje nadležnih organa takođe predstavlja ozbiljan problem za pristup informacijama.

Kada je reč o u pristupu informacijama iz pregovora, javnost trenutno ne može da prati proces, analizira, predlaže i ocenjuje urađeno. U takvom poretku, proces evropskih integracija postaje potpuno jednostran, dok državne institucije jedine poseduju stvarne informacije i jedine ocenjuju to koliko su bile uspešne u evropskim integracijama.

Zato je potrebno da Vlada Srbije obezbedi da proces evropskih integracija bude javan, da odluke donosi što otvorenije i da na taj način poveća poverenje građana i građanki Republike Srbije u proširenje Unije. Potrebno je i ukinuti mogućnost označavanja informacija i dokumenata oznakom „restriktivno/limiteˮ. Ukoliko je pojedine podatke potrebno označiti određenim stepenom tajnosti, to je moguće učiniti u skladu sa važećim zakonskim propisima.

Ovaj izveštaj pripremljen je kao deo projekta „Real Say on Policyˮ uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Za sadržaj izveštaja je isključivo odgovoran Beogradski centar za bezbednosnu politiku i on ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili Vlade SAD.