Oni su topili tenkove, mi stvaramo najjaču silu u regionu – militaristički narativi u funkciji zarobljavanja države

Zarobljavanje sistema odbrane sprovodi se na različite načine. Vlast koristi kupovinu naoružanja sa različitih strana kako bi ostvarila spoljnopolitičke poene u cilju smanjivanja spoljašnjeg pritiska na autoritarni režim. Insistirajući na vojnoj neutralnosti i spoljnopolitičkom balansiranju, Srbija pokušava da zadrži pristup tržištu naoružanja i na istoku i na zapadu. Takođe, kroz netransparentne ugovore pojedinci i firme bliske vlastima bogato profitiraju na račun namenske industrije, kao i kroz izvoz naoružanja koje se često sprovodi u suprotnosti kako sa domaćim, tako i sa međunarodnim pravom i normama.

Fokus analize je na militarističkim narativima koje je vlast konstruisala kako bi u javnosti legitimizovala zarobljavanje države i njenog sistema odbrane. U ovoj publikaciji predstavićemo tri osnovna militaristička narativa koja vlast koristi u funkciji zarobljavanja države: narativ o ličnoj vlasti „vrhovnog komandanta”, narativ o netransparentnom naoružavanju u cilju odbrane od spoljnog neprijatelja i narativ diskreditacije kritike i političkih protivnika na temama odbrane.

Narativ o efikasnosti lične vlasti u sistemu odbrane ima dvojaku funkciju. Sa jedne strane, kroz građenje kulta vođe koji je jedini garant uspeha države, pa i vojske, opravdava se neustavna koncentracija moći u rukama predsednika. Sa druge strane, normalizuje se vojnička hijerarhija kao najefikasniji model i za strukturu civilne vlasti, čime se diskredituju institucionalni i drugi mehanizmi kontrole vlasti. Narativ o spoljašnjem neprijatelju i neophodnosti naoružavanja služi da opravda umanjenu transparentnost i afere vezane za sistem odbrane. Narativ o nesposobnoj i nepatriotskoj bivšoj vlasti koristi se za političke obračune sa političkim protivnicima, kao i za suzbijanje kritike režima kada su u pitanju teme u oblasti odbrane.

Izradu publikacije finansijski je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED). Za sadržaj odgovornost snosi jedino Beogradski centar za bezbednosnu politiku.