Zaštita uzbunjivača obraćanjem javnosti (uzbunjivanje javnosti) – tendencije i primeri iz prakse

Zaštita uzbunjivača koji se u Srbiji obraćaju javnosti, direktno ili nakon unutrašnjeg i spoljnog uzbunjivanja, izuzetno su restriktivna. Zakonski uslovi su propisani tako da je uzbunjivanje javnosti gotovo nemoguće. Praksa je pokazala da se slučajevi uzbunjivanja javnosti, naročito sa izraženom političkom komponentom, vrlo brzo preveniraju krivičnim progonom uzbunjivača koji u krivičnom postupku praktično nema mehanizme za zaštitu koji su povezani sa uzbunjivanjem.

U tekstu se ističe da se domaća pravna praksa na dva načina temeljno odupire uzbunjivanju javnosti. Sa jedne strane to čini propisivanjem izuzetno teško ostvarivih uslova za direktno obraćanje javnosti. Sa druge, to čini pozivanjem na zabranu odavanja tajnih podataka javnosti. Drugi slučaj vodi dugim krivičnim procesima protiv uzbunjivača koji su iscrpljujući za okrivljene, ali i krajnje demotivišući za druge uzbunjivače.

Ovaj rad je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demokratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u ovom radu isključivo su stavovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a.