PUBLIKACIJE

Ideja otkupa vojnog roka nije izvorno naša, ali zbog manjka primera u svetu, nismo u mogućnosti koristiti tuđa iskustva. Takvo rešenje čak i postoji u nekom obliku na Kubi, te u Turskoj, ali samo za vojne obveznike koji žive u inostranstvu duže od tri godine, dok u našem okruženju, među zemljama u tranziciji – Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji..., takvih ideja je bilo i ima ih, ali dalje od ideje se nije išlo.

Martovsko nasilje pokazalo je da je čitav politički i bezbednosni sistem, uspostavljen na Kosovu, disfunkcionalan sa teškim posledicama po politički i institucionalni život, međuetničke odnose, javnu i ličnu bezbednost. Pokazalo se i da je albansko političko vođstvo deo kosovskog problema, jer i dalje mobiliše albanski pokret na osnovu, još 1990. godine, proklamovanog "krajnjeg cilja" – nezavisnosti Kosova.

BCBP je u saradnji s Beogradskim fondom za političku izuzetnost (BFPE) i Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF), organizovao u Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Bujanovcu jednodnevne konsultacije s lokalnim akterima na temu "Rodno pitanje i reforma sektora bezbednosti u Srbiji".

Postavlja se pitanje da li je potreban poseban program zbrinjavanja viška vojnog kadra. Neophodnost programa, različitog od programa zbrinjavanja viška radnika u drugim strukturama, ogleda se u činjenici da otpuštena vojna lica ne gube samo posao, već i profesiju.

Ovo nije izveštaj sa konferencije – njega će kompetentno pripremiti drugi – već samo moji lični utisci sa tog veoma ambicioznog skupa, vrednog pamćenja, koje beležim na molbu organizatora i kojima ću pokušati da dam jednu koherentnu sliku (medju mnogima) onoga što sam čuo, onoga što mi se činilo da čujem iza onoga što se čulo i onoga što sam čuo da se nije čulo.

Reforma oružanih snaga i, u okviru toga, reforma Ministarstva i Vojske SCG, bez sumnje je jedno od pitanja kojim su se, praktično ili ideološki, bavile sve garniture vlasti i sve rukovodeće i komandne strukture Ministarstva odbrane i Vojske.

Ka rodno odgovornom sektoru bezbednosti

Za ocenu postojećeg stanja u sistemu odbrane Srbije i Crne Gore veoma značajno je i sagledavanje mesta koje taj sistem zauzima među sistemima odbrane drugih zemalja – u pogledu učešća budžetskih sredstava za odbranu u bruto domaćem proizvodu (BDP), veličine sistema odbrane i izdvajanja po pripadniku tog sistema.

Cilj ovog projekta bio je da se istraži odnos donosilaca odluka unutar sektora bezbednosti prema regionalnoj bezbednosnoj saradnji, kao i da se procene kapaciteti (ljudski i materijalni) državnih institucija koje učestvuju u procesu bezbednosne saradnje.