PUBLIKACIJE

Na putu izgradnje bezbednosne zajednice u Jugoistočnoj Evropi

Razmena iskustava Slovačke i Srbije u domenu evroatlantskih integracija i reforme sektora bezbednosti

Srbiji se od početka devedesetih godina 20. veka odvija proces privatizacije bezbednosti, koji je svoje ubrzanje dobio odmrzavanjem tranzicije nakon petooktobarskih promena.

Kako prevazići nasleđe autoritarizma i izgraditi efikasan i efektivan sektor bezbednosti?

Ideja otkupa vojnog roka nije izvorno naša, ali zbog manjka primera u svetu, nismo u mogućnosti koristiti tuđa iskustva. Takvo rešenje čak i postoji u nekom obliku na Kubi, te u Turskoj, ali samo za vojne obveznike koji žive u inostranstvu duže od tri godine, dok u našem okruženju, među zemljama u tranziciji – Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji..., takvih ideja je bilo i ima ih, ali dalje od ideje se nije išlo.

Martovsko nasilje pokazalo je da je čitav politički i bezbednosni sistem, uspostavljen na Kosovu, disfunkcionalan sa teškim posledicama po politički i institucionalni život, međuetničke odnose, javnu i ličnu bezbednost. Pokazalo se i da je albansko političko vođstvo deo kosovskog problema, jer i dalje mobiliše albanski pokret na osnovu, još 1990. godine, proklamovanog "krajnjeg cilja" – nezavisnosti Kosova.

BCBP je u saradnji s Beogradskim fondom za političku izuzetnost (BFPE) i Ženevskim centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF), organizovao u Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Bujanovcu jednodnevne konsultacije s lokalnim akterima na temu "Rodno pitanje i reforma sektora bezbednosti u Srbiji".

Postavlja se pitanje da li je potreban poseban program zbrinjavanja viška vojnog kadra. Neophodnost programa, različitog od programa zbrinjavanja viška radnika u drugim strukturama, ogleda se u činjenici da otpuštena vojna lica ne gube samo posao, već i profesiju.

Ovo nije izveštaj sa konferencije – njega će kompetentno pripremiti drugi – već samo moji lični utisci sa tog veoma ambicioznog skupa, vrednog pamćenja, koje beležim na molbu organizatora i kojima ću pokušati da dam jednu koherentnu sliku (medju mnogima) onoga što sam čuo, onoga što mi se činilo da čujem iza onoga što se čulo i onoga što sam čuo da se nije čulo.