„Rat protiv opakog protivnika“ skinuo demokratsku fasadu zarobljene države

„Pandemija je preokrenula globalni savremeni poredak i postavila pitanje o slobodi, solidarnosti, multilateralizmu i svemu onome što smo mislili da je dato i da se neće promeniti. U Srbiji, ona je dodatno uticala da se ograniče ljudska prava i slobode, da se rastoče demokratske institucije i da se već zarobljena država još više zarobi“, istakao je direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović, otvarajući diskusiju. 

Narativi se obično grade oko kriza jer upravo krize opravdavaju uzimanje uzdi svoje ruke, čvrstu ruku nauštrb demokratije. Od građana se očekivalo da slepo veruju državi iako je ona davala protivrečne informacije – od najsmešnijeg virusa do malih grobalja.

„Pandemija je samo produbila proces zarobljavanja države u Srbiji, koji je već postojao i ranije. Skinuo je njegovu demokratsku fasadu. Okvirni narativ koji smo uočili je „rat protiv opakog protivnika“. Ovaj narativ o ratu može da podstakne disciplinu i solidarnost među stanovništvom, ali on i nosi niz opasnosti koje su se u Srbiji obistinile. Narativima se opravdavala koncentracija moći, kontrola nad tokom informacija, politizacija zdravstvenog sektora, netransparentno trošenje javnih resursa i obračunavanje sa kritičarima koji se predstavljaju kao državni neprijatelji“, istakla je istraživačica BCBP Jelena Pejić Nikić.

Ona je tom prilikom predstavila novu publikaciju BCBP-a „Kovidokratija – Analiza narativa o pandemiji COVID-19 u funkciji zarobljavanja države”. Naglasila je da je narativ o ratu opasan okvir po demokratiju u Srbiji, i da građani danas ili sutra ne smeju pristati na njegovu normalizaciju.

Konfuzne poruke vlasti i Kriznog štaba pokazale su da se vodilo „dvojno knjigovodstvo“ o žrtvama pandemije, tako da zvanično saopštavani podaci nisu bili autentični. Drugi dominantni utisak je da se reagovalo mimo svih principa medicinske struke jer i političari i lekari treba da umire narod i da ga vode, a ne i da sami paniče.

„Meni je najviše smetalo što se spominjala naša biološka superiornost. Čak i ekstremna desnica u svetu izbegava da izlazi sa tim argumentom u javnost. To je nedopustivo. Mi smo se ponašali kao pijan čovek između dva plota – udarali malo u jedan, a malo u drugi. Bili smo između dva ekstrema – od ’cerekanja’ na virus, do panike; od najrestriktivnijih mera na početku, do jednog od najliberalnijih pristupa u Evropi nakon Đurđevdana – istakao je profesor dr Zoran Radovanović.

On je ocenio da je postojala represija prema lekarima koji su na bilo koji način izrazili neku kritiku.

„Najviše me je pogodilo što je medicinska struka podeljena. Kolege su ogorčene na članove Kriznog štaba. Jedan od razloga je krivotvorenje podataka. Takođe, i nedoslednost Kriznog štaba koja je pokazala da su kolege tamo žrtve politike i pritiska političara.“

Prilikom kreiranja narativa nosioci vlasti služe se oprobanim taktikama koje uspešno koriste već godinama.

„Mi imamo vlast koja se u smislu poruka koje šalje ponaša isto već godinama. Reč narativ je slaba. Vlast izbacuje tvrdnje koje najčešće nisu proverive. Sećamo se svi one tvrdnje da, ako poslušamo opoziciju i pustimo penzionere da šetaju sat vremena, sva groblja će nam biti mala. Mi u toku jeseni imamo gore stanje pandemije po brojkama i penzionere koji šetaju ulicama. No, u trenutku govora to ne može da se proveri“, objasnio je Vladimir Milutinović, filozof i autor knjige „Sipanje istine“.

Panel diskusija je deo projekta koji se sprovodi uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Za sadržaj panela odgovornost snosi jedino Beogradski centar za bezbednosnu politiku.