Kovidokratija – analiza narativa o pandemiji u funkciji zarobljavanja države

U analizi je najveća pažnja posvećena periodu vanrednog stanja u proleće 2020, a obuhvaćena je čitava 2020. godina i početak 2021. Izgradnja narativa olakšana je u uslovima ogromne medijske zastupljenosti predstavnika vlasti, na skoro svakodnevnim konferencijama, obraćanjima naciji, te bezbrojnim pojavljivanjima predsednika Republike, predsednice Vlade, lekara iz Vladinog Kriznog štaba i pojedinih ministara na televiziji. Dodatno, pristup autentičnim informacijama o posledicama pandemije bio je uglavnom uskraćen javnosti. U tom narativu nosioci vlasti, a posebno predsednik Republike, predstavljani su kao umešni i požrtvovani spasioci građana od pošasti. Starije stanovništvo, funkcionalnost zdravstvenog sistema i privrede smenjivali su se na mestu prioriteta (žrtava) koje je trebalo zaštititi.

Pandemija koronavirusa je Srbiju zatekla u kontekstu zarobljene države. Upravo zbog toga, odluke koje je vlast donosila u okviru „kriznog menadžmenta” štitile su privatni i politički interesi nosilaca javnih funkcija. Stanje demokratije u Srbiji se za vreme pandemije drastično pogoršalo, kao što pokazuju podaci relevantnih međunarodnih organizacija. Štaviše, predstavnici vladajuće stranke u Srbiji su direktno ukazivali da je stanje pandemije jednako „ratnom stanju”, i da u tom kontekstu nema ni govora o napretku po pitanju ljudskih prava i statusa demokratije.

Tokom upravljanja krizom izazvane pandemijom koronavirusa može da se zaključi da je zarobljavanje države na dva načina uticalo na upravljanje istom. Sa jedne strane, zatečeno stanje je uticalo na to da da odluke, kao i način komuniciranja u vezi sa pandemijom budu centralizovani, te da niko osim nosilaca narativa o pandemiji kao o „ratnom stanju”, što je kreirano od strane vladajuće partije, nema prava da iznosi alternativne predloge za rešavanje krize. Sa druge strane, pandemija koronavirusa je poslužila da se proces zarobljavanja države učvrsti, naročito u zdravstvenom sektoru.

Iako je pandemija koronavirusa negativno uticala na stanje demokratije na globalnom nivou, posebno su osetljivi slučajevi država koje nemaju status „demokratskih država”, ili u slučaju Srbije „delimično konsolidovanih demokratija”, jer je krizna situacija veoma plodno tlo za jačanje autoritarnih tendencija. U slučaju Srbije, način upravljanja krizom doveo je do produbljivanja zamaha zarobljavanja države u obliku koji se može nazvati „kovidokratijom”.

Izradu analize finansijski je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED). Za sadržaj odgovornost snosi jedino Beogradski centar za bezbednosnu politiku.