Smanjio se broj lokalnih saveta za bezbednost

{image1}Istraživanje BCBP-a koje je predstavljeno 18. decembra na okruglom stolu „Lokalna bezbednost u Srbiji: prepreke i mogućnosti” pokazuje da još uvek postoji nerazumevanje između policije i lokalnih samouprava o radu saveta za bezbednost.

Istraživač BCBP-a Saša Đorđević je ukazao na značaj bezbednosti na lokalu podatkom da je u predlogu budžeta za 2015. godinu za MUP predviđeno ukupno 63,7 milijardi dinara od čega 34,9 milijardi za funkcionisanje policijskih uprava i stanica u Srbiji. Zbog toga je sasvim moguće da rad lokalnih saveta za bezbednost u kontekstu ovog novog programskog budžeta dobije potpuno novu kvalitativnu dimenziju ako se reše određeni problemi.

Saradnja zavisi od ličnih odnosa funkcionera

Procenjuje sa da u Srbiji 76 opština i gradova ima lokalne savete za bezbednost, što je 45% ukupnog broja opština. Taj broj je manji nego 2007. godine kada je, prema podacima MUP-a, u 90 od 170 opština postojalo savetodavno telo zaduženo za unapređenje bezbednosti.

Jedan od razloga je taj, kako je rekao istraživač BCBP-a Saša Đorđević, da se u policiji „plaše“ decentralizacije policije, a lokalne samouprave su zadovoljne samim dobijanjem informacija o stanju bezbednosti od policije.

Takođe, policija i lokalne samouprave često smatraju da saradnja za bolju bezbednost zavisi od ličnih odnosa – odnosa gradonačelnika i načelnika policije, naveo je Đorđević.

Istovremeno je istraživanje BCBP-a pokazalo da je u opštinama koje imaju savete za bezbednost saradnja sa policijom bolja nego u onima koje ih nemaju.

Akcioni plan će biti predstavljen za mesec dana{image2}

Predstavnik MUP-a Aleksandar Vasilijević podsetio je da je Vlada Srbije u aprilu 2013. usvojila Strategiju policije u zajednici. Međutim, još uvek nije donet akcioni plan koji je sada u završnoj fazi izrade.

Načelnik Odeljenja za organizaciju, prevenciju i rad policije u zajednici rekao je da očekuje da akcioni plan bude gotov za mesec dana i predstavljen vladi.

Vasilijević je, kao i ostali učesnici skupa, mišljenja da rad lokalnih saveta za bezbednost ne treba normativno uređivati jer u zakonu ima mesta za formiranje lokalnih saveta za bezbednost.

„Ako lokalne samouprave budu obavezne da formiraju savete, to će izgledati kao da se malo zadire u njihovu autonomiju“, rekao je Vasilijević i dodao da „treba ići na izgradnju svesti da su ovakvi vidovi saradnje neophodni“.

Iskustva Novog Pazara i Paraćina ukazuju na značaj poverenja

Predsednik Saveta za lokalnu bezbednost Novog Pazara Hajrudin Hajrović istakao je značaj uspostavljanja odnosa poverenja, kao i potrebu da se u rad Saveta, uz članove koji su imenovani po političkoj pripadnosti, uključe i osobe stručne za bezbednost.

Istraživanje BCBP-a pokazalo je da se građani Novog Pazara uglavnom osećaju bezbedno – 44%, ali je u odnosu na istraživanje iz 2010. osetno porastao broj onih koji se osećaju uglavnom nesigurno – sa 18% na 37%.

Građani Novog Pazara najviše se osećaju nebezbedno zbog kriminala (43% ispitanika), loše infrastrukture (24%) i narkomanije (16%).

Dalibor Mitić, predsednik Saveta za lokalnu bezbednost Paraćina, koji je osnovan pre dve nedelje, ukazao je na ulogu Saveta u koordinaciji saradnje između institucija u cilju veće bezbednosti.

„Osnovali smo Savet jer je bezbednost važno pitanje gde svi mogu da daju doprinos. Lokalna samouprava treba da bude uključenja u pitanja bezbednosti”, istakao je Mitić.

Predsednik paraćinskog saveta za lokalnu bezbednost takođe smatra da ne treba zakonom obavezivati opštine da osnivaju savete i kaže da u tim telima „ne treba angažovati mnogo ljudi iz politike jer se onda ne rešavaju konkretna pitanja“.

Žene više strahuju za bezbednost{image3}

Govoreći o rodnoj perspektivi lokalne bezbednosti i različitim bezbednosnim potrebama muškaraca i žena, istraživačica BCBP-a Gorana Radovanović istakla je da kod kreiranja politika na polju bezbednosti treba imati u vidu i rodnu dimenziju koju ni policija „na terenu“ često ne prepoznaje.

Radovanović je ukazala na različite izvore nebezbednosti za žene i muškarce u lokalnim zajednicama i navela da je istraživanje pokazalo da je za bezbednost žena najveći problem nasilje u porodici, dok trgovina ljudima i prostitucija uglavnom nije izražen problem u opštinama.

Ona je navela da je anketa pokazala da su muškarci uglavnom žrtve fizičkog a žene seksualnog nasilja i dodala da su opštine koje su učestvovale u istraživanju kao veliki problem istakle bezbednost mladih.

Mladi su, kako pokazuju statistike, izvršioci oko 40% svih krivičnih dela. Takođe mladi čine 30% žrtava krivičnih dela.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Procena uloge lokalnih saveta za bezbednost u prevenciji kriminala u Srbiji” koji podržava Misija OEBS-a u Srbiji.

Izvor: EurActiv.rs