28.02.2017.

PODELITE

Vest:

Srbija daleko od profesionalnog privatnog obezbeđenja

Cena rada u privatnom sektoru bezbednosti u Srbiji  najniža je u 34 evropske države i ona se kreće od 2 evra po satu, dok je u drugim državama ta cena od 8 do čak 28 evra po satu, istaknuto je na panelu „Ka profesionalnom sektoru privatnog obezbeđenja“ koji je Beogradski centar za bezbednosnu […]

Cena rada u privatnom sektoru bezbednosti u Srbiji  najniža je u 34 evropske države i ona se kreće od 2 evra po satu, dok je u drugim državama ta cena od 8 do čak 28 evra po satu, istaknuto je na panelu „Ka profesionalnom sektoru privatnog obezbeđenja“ koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 21. februara 2017. godine u Beogradu.

„Kako bi Zakon o privatnom obezbeđenju bio u potpunosti u saglasnosti sa Direktivom EU 2014/24, trebalo bi sve nabavke usluga privatnog obezbeđenja da se sprovodu koristeći kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude i kroz restriktivni postupak. Ipak, to čak ne bi bilo ni neophodno i mogao bi se koristiti i kriterijum najniže ponuđene cene, ali samo kada bi se znalo kako pravilno definisati tržišno uporedivu cenu koju traži Zakon o javnim nabavkama“, rekao je Dragiša Jovanović iz Centra za edukaciju PKS i predsednik Komisije za javno-privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti.

Jovanović je naveo i da direktivu EU prati i priručnik o pravilnom određivanju kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, koji bi trebalo da se primenjuje, ali prema njegovom mišljenju za time nema još uvek dovoljno interesa.

Međutim, EU direktiva ima veći uticaj na ekonomske aspekte nabavke, a manje na aspekte očuvanja socijalnih i ljudskih prava, naglasila je Ana Mari Burdzi iz Odeljenja za javno-privatno partnerstvo Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF).

„Ponderisanje socijalnih kriterijuma i kriterijuma ljudskih prava se, na žalost, mora vršiti individualno od zemlje do zemlje. Iako postoje neke smernice, ne postoje univerzalna pravila osim u zemljama koje imaju velike i razvijene bezbednosne sisteme. Jedna od mogućnosti za olakšavanje uspostavljanja standarda u nabavkama privatnog obezbeđenja jeste pristupanje Dokumentu iz Montroa čime se zemlja obavezuje da će poštovati određene standarde iz ove oblasti“, ukazala je ona.

U ovom dokumentu pobrojane su usluge koje mogu nuditi kompanije za privatno obezbeđenje, zatim standardi obuke službenika za nabavke, kao i obavezno sprovođenje bezbednosnih provera, objasnila je Burdzi.

{image2}

Privatne firme angažuju kvalitetnije usluge obezbeđenja, jer je u interesu privatnog kapitala da pronađe najučinkovitiji odnos između što manje cene usluge i što bolje ispunjenja bezbednosnih potreba, podvukao je Branimir Bekić, direktor za bezbednost Vojvođanske banke.

„Polazimo od analize potreba, minimum standarda bezbednosti mora biti ispoštovan, tek onda posmatramo cenu. Najvažnije je precizno definisati ugovor i kroz standarde evaluacije rada službi za privatno obezbeđenje vršiti mesečno izveštavanje i proveru kroz mehanizam interne revizije“, rekao je Bekić.

Budući da javni sektor angažuje oko 60% tržišta privatnog obezbeđenja u Srbiji, neophodno je pojačati kontrole okvirnih sporazuma i forsirati korišćenje restriktivnih sporazuma, posebno ukoliko je reč obezbeđenju objekata kritične infrastrukture, zaključeno je na skupu. 

Panel je deo konferencije „Finansiranje bezbednosti za XXI vek“, koja je sadržala i razgovor istraživačice BCBP Katarine Đokić sa ministrom odbrane Zoranom Đorđevićem u okviru panela „Pametna odbrana: kako da sa malo postignemo više“, kao i diskusiju predstavnika Uprave za javne nabavke, Sindikata srpske policije i PRO-CURE grupe u okviru panela „Štetne nabavke: pretnja po bezbednost Srbije“.

Događaj je realizovan u okviru projekta „PRO-CURE: Jačanje civilnog nadzora nad javnim nabavkama u sektoru bezbednosti”, koji sprovode BCBP i Društvo protiv korupcije uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije. Organizaciju skupa je podržao i Ženevski centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF).

POVEZANI SADRŽAJ

  • Datum: 17.01.2025.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) najoštrije osuđuje osvetnički čin režima prema generalu policije Bogoljubu Živkoviću, koji je penzionisan samo zbog toga što njegov sin Petar, student Pravnog fakulteta, učestvuje u blokadama na Beogradskom univerzitetu. Policija mora da ima garantovanu nezavisnost, a njenim pripadnicima pod hitno mora da bude omogućeno da se bave svojim poslom, a ne da budu korišćeni za zaštitu interesa vladajuće stranke i njenih saradnika.

  • Datum: 16.12.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) najoštrije osuđuje zloupotrebu digitalnih tehnologija za nadzor građana od strane srpskih vlasti, detaljno dokumentovanu u izveštaju Amnesty International-a „Digitalni zatvor: Nadzor i represija civilnog društva u Srbiji“. BCBP zahteva hitnu, transparentnu i nezavisnu istragu povodom ovih teških optužbi, kao i krivično procesuiranje odgovornih iz policije i Bezbednosno-informativne agencije. U zemlji gde građanski protesti postaju sve masovniji, a nezadovoljstvo režimom sve glasnije, ove prakse predstavljaju direktan napad na osnovne slobode građana, uključujući pravo na mirno okupljanje, slobodu izražavanja i udruživanja.

  • Datum: 22.08.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Veliki broj neosnovanih privođenja i pritvaranja građana poslednjih nedelja praćen je propagandnom ofanzivom protiv navodnih stranih plaćenika koji u interesu neprijateljskih zemalja ruše državni poredak. Cilj takvih manipulacija koje plasiraju predstavnici vlasti i njoj bliski mediji je da se opravda represija prema političkim neistomišljenicima i da se građani strahom odvrate od učestvovanja u legitimnim i legalnim protestima.