Potreba da bude donosen Zakon o tajnim podacima prevashodno je nastala kao posledica težnje da se uspostavi ravnoteža između prava građana da imaju slobodan pristup informacijama i potrebe da se pojedini podaci sačuvaju kao tajna, jer bi njihovo stavljanje na uvid široj javnosti ugrozilo samo funkcionisanje države.

Nacionalna strategije reforme pravosuđa usvojena je na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 25. maja 2006. godine, a njen osnovni cilj je da se uspostavljanjem vladavine prava i pravne sigurnosti vrati poverenje građana u pravosudni sistem Republike Srbije.

(„Sl. glasnik RS", br. 98/2006)

U skoro svim zemljama Zapadnog Balkana osnovane su organizacije civilnog društva (OCD) koje su posebno usmerene na istraživanja bezbednosnih tema. Neke od postojećih organizacija sebe doživljavaju kao nezavisne istraživačke centre (think tanks) bez obzira na svoj formalno pravni status (bilo da su registrovani kao udruženja građana, bilo kao javni ili privatni instituti, bilo kao univerzitetske jedinice itd.).

Gotovo sve zemlje u tranziciji ka demokratiji, ustanovile su mehanizme koji treba da obezbijede odgovornost policije prema društvu ili da omoguće nadzor nad postupanjem po predstavkama građana.

Jedan od oblika kontrole rada policije je u upravnom sporu. Meñutim, i tada u pojedinim oblastima sudovi su sporo rešavali ili presuđivali na štetu građana zbog formalnih propusta, ohrabrujući time nastavak nezakonitog ponašanja organa i ovlašćenih lica unutrašnjih poslova.

Izbornim izgonom Miloševića grañani su Jugoslavije i Srbije konačno izborili priliku da malo i sami porade na sopstvenoj bezbednosti. Ključni su korak napravili 5. oktobra 2000. godine izbegavši unutrašnje sukobe i meñusobno nasilje. Nakon toga, brzim su smirivanjem tla umanjeni unutrašnji rizici po bezbednost države, društva i građana. Rizici, meñutim, nisu nestali. Izmenilo se njihovo poreklo i priroda, te se danas u Srbiji iscrtava drugačija riziko-mapa.

Više od 400 građana učestvovalo je u seminarima koji su održani u garnizonima Vojske SCG u Beogradu, Nišu, Užicu, Novom Sadu, Somboru, Leskovcu, Vranju, Tivtu i Podgorici.

Kako do bezbednosti po meri građana i građanki?