Najdelotvorniji mehanizam za podizanje svesti policijskih službenika o značaju koncepta policije u zajednici jeste njihova edukacija, rekao je Golub Gačević iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Tu činjenicu potvrdila je i Danijela Spasić iz Kriminalističko-policijske akademije. U suprostavljanju nasilja u porodici sa edukacijom potrebno je krenuti odmah na početku obuke ili studija budućih policijskih službenika, istakla je ona na panel diskusiji „Gde smo sada i kuda dalje: policija u lokalnoj zajednici u Srbiji" u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Beogradskog centra za ljudska prava.

U petak, 15. jula 2011. godine, u Medija centru u Beogradu predstavljena je peta Zbirka predloga praktične politike za reformu policije u Srbiji. Zbirka predlaže odgovore o tome kako unaprediti profesionalnu etiku, kulturu i odgovornost policije u Srbiji; kako izabrati pravog policijskog službenika i kako ga obučiti za najefikasnije odvijanje policijske saradnje; na koji način civilno društvo može doprineti zakonitosti postupanja prema ilegalnim migrantima i azilantima.

Izveštaj sa međunarodne konferencije u organizaciji Centra

Javna rasprava o izmenama Zakona o policiji koja je izostala zbog njegovog usvajanja po hitnom postupku ili nezainteresovanosti narodnih poslanika nije dokaz uspešnosti procesa reforme policije u Srbiji. Iako su donete značajne pozitivne izmene, pojedine odredbe izmenjenog i dopunjenog Zakona o policiji su neprecizne. Za sprovođenje novih odbredbi koje u najvišoj meri uređuju radnopravni status zaposlenih u MUP potrebno je 4 milijarde dinara, ocenjeno je na panel diskusiji „Dobiti i troškovi izmena Zakona o policiji".

Gotovo sve zemlje u tranziciji ka demokratiji, ustanovile su mehanizme koji treba da obezbijede odgovornost policije prema društvu ili da omoguće nadzor nad postupanjem po predstavkama građana.

Postojeća civilna kontrola vojske i policije na teritoriji SRJ je ozbiljno nedostatna, pravno uveliko prazna, a, praktično, i ono što postoji na tome planu iz različitih razloga slabo fukcioniše, ne sprovodi se dosledno i uredno.

Potreba za uspostavljanje kontrole policije proističe iz specifičnosti ovlašćenja i značaja diskrecionih prava koja su joj data ili koje ona prisvaja (legalna upotreba sile, lišavanje slobode, pretres). Kontrola doprinosi tome da rad policije bude transparentan, demistifikovan i ograničava mogućnost pozivanja na tajnost kako bi bila prikrivena nezakonitost.

Jedan od oblika kontrole rada policije je u upravnom sporu. Meñutim, i tada u pojedinim oblastima sudovi su sporo rešavali ili presuđivali na štetu građana zbog formalnih propusta, ohrabrujući time nastavak nezakonitog ponašanja organa i ovlašćenih lica unutrašnjih poslova.

Nova vlast je svoje bavljenje vojskom i policijom svela na uspostavu političke kontrole nadnjima. Od 5. oktobra 2000. godine do danas DOS nije nadležnim parlamentima i javnosti predočio ikakav plan za preobražaj nasleđenih organizacija. Štaviše, centralni posednici moći u DOS do sada nisu javno evidentirali čak ni manjak normativnih pretpostavki za stavljanje vojske i policije pod demokratsku kontrolu.