Šta ometa tok reforme sektora bezbednosti u Srbiji, kako se koncept demokratske civilne kontrole bezbednosnih organa primenjuje i zašto ustavno uređenje ove oblasti može da pomogne reformi, objasnio je prof. dr Miroslav Hadžić u novoj publikaciji BCBP.

Koji razlozi su nagnali južnoafričke ustavopisce da sektor bezbednosti detaljno urede u posebnom ustavnom poglavlju, kako se ono primenjuje u praksi i šta možemo da naučimo iz iskustva demokratske Južne Afrike, pročitajte u razgovoru koji je Istraživačica BCBP Jelena Pejić vodila sa prof. dr Lorijem Nejtanom.

Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.