Šta ometa tok reforme sektora bezbednosti u Srbiji, kako se koncept demokratske civilne kontrole bezbednosnih organa primenjuje i zašto ustavno uređenje ove oblasti može da pomogne reformi, objasnio je prof. dr Miroslav Hadžić u novoj publikaciji BCBP.
Koji razlozi su nagnali južnoafričke ustavopisce da sektor bezbednosti detaljno urede u posebnom ustavnom poglavlju, kako se ono primenjuje u praksi i šta možemo da naučimo iz iskustva demokratske Južne Afrike, pročitajte u razgovoru koji je Istraživačica BCBP Jelena Pejić vodila sa prof. dr Lorijem Nejtanom.
Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
