O temama odbrane se najčešće senzacionalistički izveštava, što dovodi do militarističkih narativa u regionu. Radi većeg poverenja u regionu, neophodno je da o ovim temama razgovaramo na osnovu činjenica. Ovo je istaknuto tokom diskusije održane u ponedeljak 14. marta, na kom je predstavljen Balkanski monitor odbrane, pionirski komparativni izveštaj o sistemima odbrane na Zapadnom Balkanu.

Prema strategiji Evropske komisije za zapadni Balkan iz 2018. godine, zemlje kandidati iz regiona moraju da reše bilateralne sporove pre pristupanja EU. Pošto želi da izbegne uvoz konflikata, EU stavlja pritisak ostvarivanja dobrosusedskih odnosa na sam region.

Sa povlačenjem Gazproma iz ukrajinske tranzitne mreže prirodnog gasa u 2019. godini, Jugoistočna Evropa kao region sa visokom zavisnošću od uvoza ruskog gasa mora se pripremiti za okruženje koje bi moglo da bude izazov sigurnosti snabdevanja. To posebno važi za Srbiju koja uvozi preko 80% prirodnog gasa iz Rusije.

Izveštaj ispituje kako je Zapadni Balkan još jednom postao potencijalno nestabilna geopolitička arena i analizira faktore koji utiču na (ne)otpornost društava u regionu iz više aspekata bezbednosti.

Istraživač Beogradske škole za studije bezbednosti i izvršni direktor Centra za civilno-vojne odnose Filip Ejdus učestvovao je na radionici "Integracija Zapadnog Balkana: Kosovo i implikacije po region" održanoj u petak, 25. aprila 2008,. Filip je govorio o "nezavisnosti Kosova i regionalnom bezbednosnom kompleksu Zapadnog Balkana". Radionica je održana u Centru za evropske studije Tehničkog Univerziteta Bliskog Istoka u Ankari.

U pojmovniku "Evropska bezbednosna i odbrambenapolitika i zapadni Balkan" odgovara se na pet pitanja koja se tiču trenutnog stanja o uticaju EBOP na region zapadnom Balkana".