Veća transparentnost o temama odbrane za više poverenja u regionu

„Koncept projekta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku potekao je iz zabrinutosti zbog ratoborne i zapaljive retorike u zemljama Balkana, dok Balkanski monitor odbrane donosi tačne i precizne analize kao odgovor na lažne narative“ istakao je u uvodnom delu kanadski ambasador u Srbiji Giles Norman, dodajući da Kanada pruža podršku borbi protiv kampanje dezinformacija.

Istraživačica BCBP Marija Ignjatijević predstavila je podatke o izdacima za odbranu, kao jednoj od četiri teme obuhvaćene izveštajem, za šest balkanskih država – Srbiju, Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Albaniju – u periodu nakon 2017. godine.

„Moguće je izdvojiti tri bitna aspekta: u većini zemalja prisutan je trend rasta budžeta za odbranu, u pojedinim zemljama postoje velike razlike između planiranih budžeta i stvarnih izdataka, dok u slučaju balkanskih članica NATO postoji razlika između zvaničnih državnih dokumenata o izdacima za odbranu i onoga što se nalazi u NATO bazama“ naglasila je Ignjatijević.

Pojedinačno posmatrano, rast izdataka je najprimetniji u Srbiji i Hrvatskoj, pri čemu Srbija zvanično najviše sredstava u regionu izdvaja za odbranu, dok se na začelju nalazi Bosna i Hercegovina. Među članicama NATO sa Balkana došlo je do porasta izdataka neposredno nakon pristupanja alijansi, nakon čega je usledila stagnacija, dodala je Marija Ignjatijević. Osvrnuvši se na medijske narative da povećani odbrambeni budžeti označavaju regionalnu trku u naoružanju, istakla je da se pre radi o obnavljanju i modernizaciji postojeće opreme, nego dodatnom naoružavanju. Kada je reč o međunarodnoj vojnoj saradnji, Ignjatijević je precizirala tri centralne teme u ovoj oblasti: vojne vežbe, donacije iz inostranstva za ministarstva odbrane i vojsku, te učešće u mirovnim misijama.

„Srbija je specifična u regionu, budući da učestvuje u vojnim vežbama i sa Rusijom i Belorusijom, a ne samo članicama NATO i ima veći broj bilateralnih vojnih vežbi“, konstatovala je istraživačica BCBP.

Druge države obuhvaćene izveštajem su, prema rečima Ignjatijević, više involvirane u međunarodne vojne vežbe i vežbe pod okriljem regionalnih inicijativa, poput Jadranske povelje, dok njihovi vojnici, sa druge strane, čine kontigente i u NATO mirovnim misijama. Srbija i Hrvatska prednjače po broju svojih pripadnika u mirovnim misijama u svetu. Ignjatijević je navela i da je zajedničko za sve regionalne zemlje da su Sjedinjene Američke Države ubedljivo najveći donator njihovih sistema odbrane.

Igor Tabak, vojni analitičar sa hrvatskog portala „Obris“, ocenio je, u kontekstu debate o dodatnom naoružavanju, da je nedavni ugovor koji je Hrvatska sklopila sa Francuskom o kupovini dvanaest borbenih aviona „Rafal“, a koji je izazvao veliku pažnju regionalne javnosti, zapravo strateški projekat kojim se zamenjuje u jednakom broju dotadašnja zastarela eskadrila. Tabak je istakao da u pogledu mogućnosti vojne saradnje u regionu više faktora ulazi u političku, javnu i obrambenu računicu, uključujući tu i proklamovanu vojnu neutralnost Srbije, koja se po njegovom mišljenju može dovesti u pitanje, jer „neutralnost treba da bude prihvaćena i iz okoline, a jako malo država zapravo Srbiju doživljava neutralnom, bez obzira šta službeni Beograd priča.“

Dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu Sead Turčalo govorio je o problemima Bosne i Hercegovine u finansiranju sistema odbrane. Turčalo je podsetio da od 2009. godine Bosna i Hercegovina ima zamrznut budžet, da u proteklih trinaest godina nije postignut konsenzus oko povećavanja budžeta, uključujući i odbranu, te da oko 90% sredstava u sistemu odbrane odlazi na personalne troškove, usled čega nije moguće ozbiljnije ulaganje u obnovu opreme.

„Iako je 2016. godine usvojen strateški pregled odbrane koji podrazumeva i modernizaciju, a predsedništvo BiH 2017. odobrilo implementaciju plana modernizacije, nakon 2018. godine nije došlo ni do kakvog pomaka“ rekao je Turčalo.

U domenu vojne saradnje, prema njegovim rečima, fokus BiH je na saradnji sa zemljama članicama NATO, ali postoji i saradnja sa susednim državama. Dok je Bosna i Hercegovina učestvovala u mirovnim misijama NATO, razvoj unutrašnje političke situacije u proteklom periodu je ograničio takve mogućnosti.

Luka Šterić, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, predstavio je analizu militarističkih narativa, sa fokusom na Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, budući da oni rezultuju radikalnom retorikom, koja može negativno uticati na bezbednost čitavog regiona. Šterić je istakao da se u ovakvim narativima uočava tzv. bezbednosna dilema, što znači da se naoružavanje suseda posmatra kao bezbednosna pretnja za državu, pa se tako u Hrvatskoj srpsko naoružavanje vidi kao nastavak velikosrpske politike i ukazuje na prateći narativ o srpskom svetu, dok u Srbiji zvaničnici ističu da je povećano ulaganje u sistem odbrane samo zakasneli odgovor na hrvatsko naoružavanje. Dodatno, Šterić je naveo da je prisutno povlačenje istorijskih paralela sa događajima iz ratova devedesetih godina, pa čak i Drugog svetskog rata, čime se legitimizuje naoružavanje, kojim bi se sprečilo ponavljanje tih događaja. Treći bitan aspekt, prema rečima Šterića, pri analizi militarističkih narativa jeste geostrateška pozicija u regionu, zbog čega se onda u Hrvatskoj stalno pominje Srbija kao eksponent Rusije na Balkanu, koja ima cilj da destabilizuje NATO i Hrvatsku kao članicu NATO, dok se u Srbiji pominje da je Srbija jedina zemlja koja je okružena NATO savezom, tako da u tom smislu mora da osnaži svoju odbranu. Komentarišući narative o međunarodnoj vojnoj saradnji, Šterić je naglasio da provladini mediju u Srbiji kreiraju proruski narativ i potenciraju blisku saradnju sa Rusijom, stavljajući vežbe sa članicama NATO u drugi plan.

U daljoj diskusiji učesnici su se složili da su porast budžeta za odbranu i retorika koja ga prati uslovljeni kombinacijom spoljnih i unutrašnjih faktora. Ukazali su da se kroz kupovinu naoružanja ostvaruju razlitiči spoljnopolitički interesi, ali i da to služi za unutarpolitičke svrhe, imajući u vidu tradicionalno visoko poverenje koje vojska uživa u društvu.

Ovaj događaj se organizuje u okviru projekta Transparentni sistemi odbrane za bezbedniji region uz podršku Kanadskog fonda za lokalne inicijative (CFLI).

Izveštaj sa događaja je napisao stažista BCBP Igor Mirosavljević.