Nedelju dana je Srbija u faktičkom vanrednom stanju i na ivici ozbiljnih oružanih sukoba, ali ne zbog građana koji protestuju, već zbog nezakonitog i neprofesionalnog odgovora bezbednosnog aparata na proteste.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) zahteva hitnu istragu u vezi sa policijskim napadom na Vuka Cvijića, novinara i člana Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača, kao i hitno sankcionisanje odgovornih koji su ovaj napad naredili i izvršili.

Ako te zanima kako Srbija formuliše svoje spoljnopolitičke odluke, kako da prepoznaš lažne narative o ovoj temi i kakve posledice spoljna i bezbednosna politika Srbije ima po lokalne politike i svakodnevni život u tvom gradu, ovo je poziv za tebe.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku zahteva od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova da momentalno prestanu sa neadekvatnom i neproporcionalnom primenom sile protiv mirnih demonstranata, da prema svim građanima postupa jednako i da se u intervencijama pridržava zakona i pravila službe.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) izražava duboku zabrinutost povodom ozbiljnih nepravilnosti, zloupotreba i selektivnog postupanja pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova tokom lokalnih izbora održanih 8. juna 2025. godine u Zaječaru i Kosjeriću i zahteva hitnu istragu svih incidenata. Ovi događaji dešavaju se u širem bezbednosnom kontekstu u kojem policija sve češće izostaje iz vršenja svoje osnovne funkcije – zaštite građana i primene zakona.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu organizovali su 26. maja konferenciju pod nazivom „Linije uticaja: Uloga EU na Zapadnom Balkanu i u Istočnom partnerstvu“. Događaj je održan u Evropskoj kući, u okviru projekata GeoPowerEU i REUNIR.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je prvu Sandbox konferenciju „Branitelji ljudskih prava na udaru“, okupljajući branitelje ljudskih prava, aktiviste i stručnjake iz Srbije i regiona. Tokom tri dana, učesnici su diskutovali o digitalnoj represiji, pravnim izazovima i strategijama za jačanje otpornosti civilnog društva na sajber napade.

Savremeno informaciono okruženje redefinisalo je ekosistem ekstremističkih grupa, preusmeravajući ih u velikoj meri na online angažman. Za razliku od offline pokreta iz prethodnih decenija, savremeni ekstremisti su neretko radikalizovani putem interneta kroz različite forume, alternativne tehnološke platforme i aplikacije za šifrovanu razmenu poruka.

Anti-sistemski ekstremizam (eng. anti-establishment extremism - AEE) sve više privlači pažnju javnosti i stručnjaka za terorizam i ekstremizam.