NADZOR

Bezbednost građana i građanki ne može biti obezbeđena isključivo vojnim sredstvima, niti je država jedini subjekt koji može da odgovori na raznovrsne bezbednosne potrebe različitih grupa unutar jedne političke zajednice. Stoga se broj državnih i nedržavnih aktera koji učestvuju u formulisanju, sprovođenju i nadzoru bezbednosne politike uvećao.

U demokratskim društvima građani, po pravilu a i formalno, mogu da utiču na vlast. Da bi ostvarili to svoje pravo, građani se udružuju kako bi podstakli, osmislili, izvršili i promenili politike i ponašanja institucija u kojima se donose odluke važne za njihovu zajednicu i bitisanje.

Nacionalna strategije reforme pravosuđa usvojena je na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 25. maja 2006. godine, a njen osnovni cilj je da se uspostavljanjem vladavine prava i pravne sigurnosti vrati poverenje građana u pravosudni sistem Republike Srbije.

Postavši samostalnom, Srbija je stekla dodatnu šansu za brže reformisanje svoga sektora bezbednosti i pripadnih mu aparata državne sile.

Narodna skupština Republike Srbije, 14. novembar 2007.

Demokratska kontrola i nadzor podrazumevaju stavljanje sektora bezbednosti pod kontrolu i nadzor legitimnih i demokratski izabranih organa vlasti, a iznad svega pod nadzor Narodne skupštine.

Javni nadzor politike bezbednosti predstavlja javno nadgledanje i procenu aktivnosti oružanih snaga i institucija države koje učestvuju u bezbednosnoj politici.

Neslaganje sa načinom na koji se zakonodavna i izvršna vlast odnose prema novom Ustavu Srbije

Izveštaj sa međunarodne konferencije u organizaciji Centra