ODGOVORNOST

Martovsko nasilje pokazalo je da je čitav politički i bezbednosni sistem, uspostavljen na Kosovu, disfunkcionalan sa teškim posledicama po politički i institucionalni život, međuetničke odnose, javnu i ličnu bezbednost. Pokazalo se i da je albansko političko vođstvo deo kosovskog problema, jer i dalje mobiliše albanski pokret na osnovu, još 1990. godine, proklamovanog "krajnjeg cilja" – nezavisnosti Kosova.

Ustav je najviši pravni akt jedne države, a bezbednost jedna od njenih najznačajnijih funkcija. Ovaj tekst, u kome ćemo analizirati način na koji su ustavopisci predloga Ustava Srbije regulisali sektor bezbednosti, je prilog nepostojećoj javnoj raspravi o Ustavu i rađen je u duhu najbolje srpske tradicije gojenja praseta uoči Božića. Rešenja iz predloga Ustava kratko ćemo uporediti sa Ustavom iz 1990. godine, ustavnom praksom u regionu i sa međunarodnim standardima.

Vlada DOS je januara 2001. godine usvojila program za razrešavanje krize mirnim sredstvima i najavila preduzimanje mera zaštite od terorizma. U tom cilju ona je, istovremeno, uspostavila blisku saradnju s NATO, odnosno KFOR. Ovoj saradnji su se pridružili EU i SAD, pri čemu je aktivna uloga poverena OEBS i UN.

Izbegavši da odmah po rušenju Miloševića građane suoče sa porazom i njegovim posledicama, nove su elite napravile prvu veliku grešku. Zato jer su propustile priliku da im jasno kažu da Srbiji preti ekonomski, socijalni i politički slom. A onda, i da je to nužna i krajnja posledica ne samo poraza već i čitavog ratnog poduhvata. U skladu sa tim, oni su potom, i to je njihova druga velika greška, propustili da građane jasno suoče sa visokom cenom koju će ovi morati da plate za reformu društva i države.

Problem vojne obaveze vojnih obveznika nije samo pravni problem, već je prerastao u ozbiljan politički problem. Neće se valjda suditi tolikom broju ljudi? A izjave nekih visokih funkcionera da neće biti hapšenja samo unose dodatnu konfuziju u ovaj problem, jer ni jedan ministar, pa ni ministar odbrane, ni predsednik Vlade, ni predsednik Republike nisu ovlašćeni da odlučuju da li će neko biti uhapšen ili ne. Za to su isključivo nadležni organi pravosuđa.

Stav Sjedinjenih Američkih Država naginje ka ostvarivanju određene vrste nezavisnosti Kosova i Metohije, stav Rusije ka ostvarivanju određene vrste autonomije, dok najveću nedoumicu stvara jasna pozicija Evropske unije.

Dva entiteta koja su to učinila, Kosovo i Abhazija, multietničke su zajednice sa autoritarnim i konfliktnim nasleđem, izvor nestabilnosti u sopstvenom regionu i najzad, mesta na kome se ogledaju interesi velikih sila. Dakle, sve što se dešava na Kosovu, indikativno je za Abhaziju i obratno. Kako na Kosovu, tako i u Abhaziji, međuetnički konflikt posledica je kršenja ljudskih prava i gušenja autonomije.

Vlada Srbije je mesecima najavljivala da će pružiti neophodnu podršku Paradi ponosa, u očajničkom pokušaju da zemlju predstavi lepšom nego što jeste u očima Evropske unije. Ipak, u trenutku kada se razarajući bes pojedinaca iskalio na strancima u centru Beograda, političari su ustuknuli. Ostatak priče je dobro poznat.

Predlog uspostavljanja regionalnog okvira za saradnju u borbi protiv nasilja i huliganizma na sportskim događajima