Po tome na koji način izvršna vlast izveštava zainteresovane strane kako trguje SALW, Srbija se našla na četvrtom mestu u svetu.

U organizaciji Transparentnosti Srbija (TS) i Fonda za otvoreno društvo (FOD), u Sava Centru je 13. septembra održana konferencija koja je na temu borbe protiv korupcije okupila predstavnike izvršne, sudske, zakonodavne vlasti, Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji, nezavisnih državnih organa i predstavnika civilnog društva.

Reforma oružanih snaga i, u okviru toga, reforma Ministarstva i Vojske SCG, bez sumnje je jedno od pitanja kojim su se, praktično ili ideološki, bavile sve garniture vlasti i sve rukovodeće i komandne strukture Ministarstva odbrane i Vojske.

Kojim putem do značajnijeg angažovanja Srbije u mirovnim misijama?

Ustav je najviši pravni akt jedne države, a bezbednost jedna od njenih najznačajnijih funkcija. Ovaj tekst, u kome ćemo analizirati način na koji su ustavopisci predloga Ustava Srbije regulisali sektor bezbednosti, je prilog nepostojećoj javnoj raspravi o Ustavu i rađen je u duhu najbolje srpske tradicije gojenja praseta uoči Božića. Rešenja iz predloga Ustava kratko ćemo uporediti sa Ustavom iz 1990. godine, ustavnom praksom u regionu i sa međunarodnim standardima.

Ratno poreklo isključuje centralne YU države iz modela transsocijalističkog preobražaja zemalja centralne i istočne Evrope. Štaviše, ono (poreklo) otežava ili čak čini nemogućim njihovu komparaciju. U zemljama bivšeg lagera državni su se aparati sile – vojska, policija, tajne službe – voljno i bez buke prepotčinili novim vlastima. Odatle njihovo privođenje novim potrebama, ma koliko tegobno bilo, ni u jednom trenutku nije ugrozilo reformisanje rodnih društava.

Usložnjavanjem agende međunarodnih odnosa, te pojavom novih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, pojavom novih aktera u međunarodnim odnosima, tradicionalno viđenje samog koncepta bezbednosti, odnosno same njegove suštine, postalo je preusko.

Građani se najbezbednije osećaju u svojoj kući (84,5%), zatim u svom mestu (77,9%) i na posletku fizički bezbedno se oseća dve trećine građana i građanki Srbije (75,3%).

U Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, kroz etnički, ideološki i verski sukob, došlo je do promene vlasti i društvenog sistema. Iz rata niko nije izašao neoštećen i pobeda je imala svoju cenu, a pobednici su nosili njene ožiljke, pa ipak su, zaneseni, mislili da sve počinje od njih.