Srbiji se od početka devedesetih godina 20. veka odvija proces privatizacije bezbednosti, koji je svoje ubrzanje dobio odmrzavanjem tranzicije nakon petooktobarskih promena.

Kako prevazići nasleđe autoritarizma i izgraditi efikasan i efektivan sektor bezbednosti?

Razvijamo bezbednosnu akademsku zajednicu i kulturu; popularišemo studije bezbednosti u Srbiji

Ideja otkupa vojnog roka nije izvorno naša, ali zbog manjka primera u svetu, nismo u mogućnosti koristiti tuđa iskustva. Takvo rešenje čak i postoji u nekom obliku na Kubi, te u Turskoj, ali samo za vojne obveznike koji žive u inostranstvu duže od tri godine, dok u našem okruženju, među zemljama u tranziciji – Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji..., takvih ideja je bilo i ima ih, ali dalje od ideje se nije išlo.

Postavlja se pitanje da li je potreban poseban program zbrinjavanja viška vojnog kadra. Neophodnost programa, različitog od programa zbrinjavanja viška radnika u drugim strukturama, ogleda se u činjenici da otpuštena vojna lica ne gube samo posao, već i profesiju.

Međunarodna konferencija održana u Beogradu u decembru 2008. godine

Elita JNA, koja je označila i kraj Armije, svoju ideološku utopiju je sprovodila dosledno i do besmisla. Najpre je uveravala "sastav" i društvo, da će, ako niko drugi, Armija sačuvati socijalizam i državu. Takva zabluda nije okončana na prvom nivou apsurda, nego je nastavljena postavljanjem krajnje besmislene hipoteze.

Prvi nacrt novog Zakona o sportu na internet prezentaciji resornog Ministarstva našao se još u u aprilu 2009. godine. Njime se napokon nastoji sistemski regulisati možda i najneuređenija oblast društvenog života u našoj zemlji. Sa prevaziđenim zakonima, bez standarda postupanja, netransparentnim finansiranjem, ne može se više graditi, ako se uopšte i gradio imidž „sportske nacije".

Mladi zaslužuju posebnu pažnju u odnosu na sve druge aktere bezbednosti!