Ko je glavni objekat bezbednosti u Srbiji - država ili građani, koju cenu smo spremni da platimo za uvećanje bezbednosti, koje su to glavne pretnje po bezbednost i kako Srbija može odgovoriti na njih neka su od pitanja o kojima smo diskutovali u toku radionice na temu politike nacionalne bezbednosti u Srbiji, koju je BCBP organizovao uz podršku Evropske komisije. Kroz rad četiri fokus grupe u kojima su bili zastupljeni predstavnici OCD, državnih ...

Prof. Miroslav Hadžić, predsednik UO BCBP učestvovao je 22. oktobra u debati "Društvo i država protiv nasilja" koju je u sastavu projekta "Demokratski politički forum" organizovao Centar za demokratiju. Ljubaznošću ove organizacije, obraćanje prof. Hadžića prenosimo u celosti kao neautorizovani transkript usmenog izlaganja.

U Beogradu će se u periodu od 13. do 15. juna održati Strategijska vojna konferencija za partnere. Ova konferencija se odvija uz dosta napoznanica u javnosti, ali i slobodnih tumačenja. U medijima se ustalio naziv NATO konferencija, Beograd je oblepljen plakatima na kojima se nalazi poziv da se ova konferencija ne održi, a bilo je čak i protestnih skupova ispred Ministarstva odbrane. Na sve to odgovor Ministarstva i Generalštaba Vojske Srbije koji su domaćini ovog skupa se kreće samo u okvirima šturih i običnom građaninu nejasnih obaveštenja. A stvar nije uopšte komplikovana, niti predstavlja neku tajnu velike moći. Stoga krenimo redom.

Za predmet studije uzete su eksplozije na lokalitetima „Karađorđevo brdo" kod Paraćina, koja se odigrala u oktobru 2006. te tragedija u pogonu „Rupa" fabrike „Prvi Partizan", koja se nadomak centra Užica dogodila u septembru 2009. godine.

Svaki sportski događaj predstavlja prostor za socijalizaciju, bilo da je u pitanju prepuštanje nasilju i najprimitivnijim porivima, ili staro, dobro uživanje u pobedi. Usled tragičnih događaja (slučaj Taton 2009; parada ponosa 2010.) mnogo je vremena kod nas potrošeno na raspravu o nasilju u sportu.

Sve tehnologije mogu da budu upotrebljene na neprikladan način, te puka mogućnost zloupotrebe ne bi trebalo da sprečava razvoj datih tehnologija. Iako postoji zabrinutost da bi biometrijski podaci, poput, na primer skeniranja mrežnjače oka, mogli da se shvate kao povreda lične privatnosti, sve baze ličnih podataka, ako se nepropisno koriste mogu biti viđene kao pretnja po privatnost bez obzira na to da li se upotrebljavaju decenijama.

„Sl. glasnik RS", br. 42/2002 i 111/2009

„Sl. glasnik RS", br. 51/2009

„Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon i 104/2009 - dr. zakon