Ministarstvo odbrane je izradilo Nacrt zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije. Kako komentarišete ovaj nacrt zakona, s obzirom da je bivša SFRJ je svojevremeno bila jedna od vodećih država u mirovnim operacijama UN, a samo u misiji na Sinaju, tokom 11 godina, koliko su vojnici tadašnje Jugoslavije tamo ostali, ušestvovalo je više od 22.000 pripadnika JNA?

Dva entiteta koja su to učinila, Kosovo i Abhazija, multietničke su zajednice sa autoritarnim i konfliktnim nasleđem, izvor nestabilnosti u sopstvenom regionu i najzad, mesta na kome se ogledaju interesi velikih sila. Dakle, sve što se dešava na Kosovu, indikativno je za Abhaziju i obratno. Kako na Kosovu, tako i u Abhaziji, međuetnički konflikt posledica je kršenja ljudskih prava i gušenja autonomije.

Javnim diskursom o eventualnom pristupanju Srbije NATO dominira tema Kosova. Ne slažemo sa ocenom potpisnika „Deklaracije za referendum" da jednostrano proglašena nezavisnost predstavlja politički projekat NATO.

Praksa je pokazala da su fundamentalni problemi služenja vojnog roka u civilnoj službi, pre svega, zloupotreba prava na prigovor savesti, zatim, nejednakost u pogledu prava, dužnosti, obaveza između vojnika koji služe vojni rok u civilnoj službi i vojnika koji vojni rok služe u Vojsci Srbije, sa oružjem ili bez njega i najzad, neobučenost vojnika koji služe vojni rok u civilnoj službi za radnje koje su od značaja za odbranu zemlje.

Na koji način unaprediti bezbednost u lokalnoj zajednici? Kako da se svi akteri uključe u rešavanje bezbednosnih problema?

Vlada Srbije je mesecima najavljivala da će pružiti neophodnu podršku Paradi ponosa, u očajničkom pokušaju da zemlju predstavi lepšom nego što jeste u očima Evropske unije. Ipak, u trenutku kada se razarajući bes pojedinaca iskalio na strancima u centru Beograda, političari su ustuknuli. Ostatak priče je dobro poznat.

Najava uvođenja policijskih atašea u diplomatska predstavništva pozitivan korak zbog daljeg razvoja međunarodne policijske saradnje.

Broj zaposlenih Mađara je 487, ili 1,08 odsto od ukupnog broja zaposlenih u MUP-u, slede Bošnjaci, kojih je 453, odnosno jedan odsto, što je znatno manje od postotka ove manjinske zajednice u stanovništvu, koji iznosi 2,1 procenat. Sledeći po broju zaposlenih su Albanci, kojih ima 296, ili 0,66 odsto od ukupnog broja zaposlenih u MUP, i konačno 40 Roma, što čini 0,09 odsto zaposlenih u policiji od 1,44 odsto Roma u stanovništvu.

Za sada je poznanica da je najveći broj žena u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu (KPZ) osuđeno za različita krivična dela koja su počinjena uglavnom zbog dugogodišnjeg nasilja u porodici.