POLICIJA

(„Sl. glasnik RS", br. 92/2006)

(„Sl. glasnik RS", br. 27/2007)

Usvojena u decembru 2010. godine.

Održavanje manifestacije „Parada ponosa" je pre svega događaj promovisanja osnovnih ljudskih i manjinskih prava LGBT populacije kojom pripadnici te populacije skreću pažnju da još uvek trpe diskriminaciju i pretnje nasiljem zbog svoje seksualne orijentacije. Uprkos tome, svedoci smo da se o najavljenom događaju govori i piše pre svega u kontekstu bezbednosti učesnika događaja, ali i sposobnosti državnih organa da se efikasno suprostave najavljenom nasilju i pretnjama upućenim kako učesnicima Parade tako i pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova.

Javna rasprava o izmenama Zakona o policiji koja je izostala zbog njegovog usvajanja po hitnom postupku ili nezainteresovanosti narodnih poslanika nije dokaz uspešnosti procesa reforme policije u Srbiji. Iako su donete značajne pozitivne izmene, pojedine odredbe izmenjenog i dopunjenog Zakona o policiji su neprecizne. Za sprovođenje novih odbredbi koje u najvišoj meri uređuju radnopravni status zaposlenih u MUP potrebno je 4 milijarde dinara, ocenjeno je na panel diskusiji „Dobiti i troškovi izmena Zakona o policiji".

Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.

Gotovo sve zemlje u tranziciji ka demokratiji, ustanovile su mehanizme koji treba da obezbijede odgovornost policije prema društvu ili da omoguće nadzor nad postupanjem po predstavkama građana.

Postojeća civilna kontrola vojske i policije na teritoriji SRJ je ozbiljno nedostatna, pravno uveliko prazna, a, praktično, i ono što postoji na tome planu iz različitih razloga slabo fukcioniše, ne sprovodi se dosledno i uredno.

Potreba za uspostavljanje kontrole policije proističe iz specifičnosti ovlašćenja i značaja diskrecionih prava koja su joj data ili koje ona prisvaja (legalna upotreba sile, lišavanje slobode, pretres). Kontrola doprinosi tome da rad policije bude transparentan, demistifikovan i ograničava mogućnost pozivanja na tajnost kako bi bila prikrivena nezakonitost.