Koliko je policija reformisana? Koje poslove obavlja policija? Ko upravlja policijom? Kako se policija kontroliše? Zašto je integritet policije važan? Koliko je prisutna korupcija u policiji?
Javno zagovaranje rešenja koja unapređuju reformu policije
Sporovi oko statusa vojske, policije i tajnih službi, kao i kontrole nad njima se zato u domaćoj i stranoj javnosti često svode na lični i/ili politički sukob Vojislava Koštunice, predsednika SRJ i Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) Vas poziva da učestvujete u raspravi o predlogu izmena Zakona o policiji koji je po hitnom postupku predložen Narodnoj skupštini Republike Srbije. Panel diskusiju "Dobiti i troškovi izmena Zakona o policiji" organizujemo u ponedeljak 28. novembra u Medija centru (1. sprat), sa početkom u 12:00 časova.
U prvom su planu spoljne, doduše nespecifikovane, pretnje. U centru druge grupe poruka nalaze se mesni sektor bezbednosti i zatečene oružane snage – vojska, policija, tajne službe i parapolicijske snage.
Ideja o stvaranju specijalizovane „čete" u Žandarmeriji izaziva dileme o postojanju transparentnog rada Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), komunikacije između organizacionih jedinica unutar MUP, i svrsihodnosti nove organizacione strukture Žandarmerije.
Najava uvođenja policijskih atašea u diplomatska predstavništva pozitivan korak zbog daljeg razvoja međunarodne policijske saradnje.
Broj zaposlenih Mađara je 487, ili 1,08 odsto od ukupnog broja zaposlenih u MUP-u, slede Bošnjaci, kojih je 453, odnosno jedan odsto, što je znatno manje od postotka ove manjinske zajednice u stanovništvu, koji iznosi 2,1 procenat. Sledeći po broju zaposlenih su Albanci, kojih ima 296, ili 0,66 odsto od ukupnog broja zaposlenih u MUP, i konačno 40 Roma, što čini 0,09 odsto zaposlenih u policiji od 1,44 odsto Roma u stanovništvu.
U junu 2011. godine ubrzane su pripreme za prvu izmenu Zakona o policiji od kada je usvojen 2005. godine. Razlog izmena je pritisak policijskih sindikata kroz najave i sprovođenje štrajka, a zatim i primena Kolektivnog ugovora od početka naredne godine. Zbog toga se izmene zakona najviše tiču radnopravnog statusa policijskih službenika. Pored toga, izmenama Zakona, policijski službenici dobili su nova policijska ovlašćenja i preciznije je uređena međunarodna policijska saradnja.
Prof. Miroslav Hadžić, predsednik UO BCBP učestvovao je 22. oktobra u debati "Društvo i država protiv nasilja" koju je u sastavu projekta "Demokratski politički forum" organizovao Centar za demokratiju. Ljubaznošću ove organizacije, obraćanje prof. Hadžića prenosimo u celosti kao neautorizovani transkript usmenog izlaganja.
„Sl. glasnik RS", br. 51/2009
