VOJSKA

Od 1997. godine, stručnjaci Centra ukazuju na potrebu zakonskog uređenja rada sektora bezbednosti u Srbiji (i Crnoj Gori).

Dva seminara organizovana u septembru i oktobru 2004. godine bila su posvećena unapređenju parlamentarnog nadzora i kontrole nad radom službi bezbednosti

Publikacija "Modeli zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti", koju je Centar objavio u aprilu 2006. godine sadrži modele pet zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Prvi među njima uređuje procedure i instrumente za demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije i Crne Gore, a njegovu početnu verziju izradili su Miroslav Hadžić, Bogoljub Milosavljević i Ilija Babić. Izradi modela zakona prethodila je odluka Odbora za ...

Odsustvo strategije komunikacije jedan je od indikatora koji ukazuje na to da je proces reforme sektora bezbednosti daleko od završetka. Tim pre je ovo odsustvo očiglednije ako, kao u slučaju Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore (SCG), za rezultat ima da građani o sektoru bezbednosti znaju malo, ili su zbunjeni. Posebno su, što su dva događaja 2004. godine (martovsko nasilje na Kosovu; afera „Topčider“) pokazala, nedostajale veštine komuniciranja u ...

Uz pomoć istaknutih pravnih stručnjaka, BCBP je od 2005. do 2008. godine pružao besplatnu pravnu pomoć, odnosno pravne savete pripadnicima vojske i policije, kao i građanima koji su imali zahteve prema ovim ustanovama. Pravni savet je podrazumevao tumačenje zakona, objašnjenje i predlog pravnog postupka i pružan je uz zaštitu identiteta korisnika ove usluge. Približno 1,000 građana koristilo je ovu uslugu Centra. Pravna pomoć je služila ovim zapostavljenim ugroženim grupama, ...

Do samostalnog istraživanja reforme sektora bezbednosti

Više od 400 građana učestvovalo je u seminarima koji su održani u garnizonima Vojske SCG u Beogradu, Nišu, Užicu, Novom Sadu, Somboru, Leskovcu, Vranju, Tivtu i Podgorici.

Ideja otkupa vojnog roka nije izvorno naša, ali zbog manjka primera u svetu, nismo u mogućnosti koristiti tuđa iskustva. Takvo rešenje čak i postoji u nekom obliku na Kubi, te u Turskoj, ali samo za vojne obveznike koji žive u inostranstvu duže od tri godine, dok u našem okruženju, među zemljama u tranziciji – Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji..., takvih ideja je bilo i ima ih, ali dalje od ideje se nije išlo.

Postavlja se pitanje da li je potreban poseban program zbrinjavanja viška vojnog kadra. Neophodnost programa, različitog od programa zbrinjavanja viška radnika u drugim strukturama, ogleda se u činjenici da otpuštena vojna lica ne gube samo posao, već i profesiju.